Veliki lov полностью

„Uvek postoji neki razlog da se ne vratiš. Nešto što te sprečava, ili ti skreće pažnju. Ovaj ter’angreal tka zamke iz tvog sopstvenog uma. Tka ih čvršće i jače od čelika, smrtonosnije od otrova. Zbog toga ga koristimo za iskušavanje. Moraš želeti da postaneš Aes Sedai više od bilo čega drugog. Dovoljno da se sa bilo čim suočiš, bilo čega oslobodiš da bi to postigla. Bela kula ne može prihvatiti manje od toga. To tražimo od tebe.“

„Mnogo tražite.“ Ninaeva se zagleda u treći luk dok ju je crvenokosa Aes Sedai vodila ka njemu. Treći je najgori. „Plašim se“, šapnu. Šta bi moglo biti gore od onog što sam upravo uradila?

„Dobro“, kaza Šerijam. „Ti želiš da budeš Aes Sedai, da usmeravaš Jednu moć. Niko tome ne bi trebalo da pristupi bez bojazni i strahopoštovanja. Strah će te naterati da budeš oprezna; oprez će te držati u životu.“ Okrenu Ninaevu ka luku, ali nije odmah odstupila. „Niko te neće primorati da treći put uđeš.“

Ninaeva obliznu usne. „Ako odbijem, izbacićete me iz Kule i nikada više neću moći da se vratim.“ Šerijam klimnu. „A ovo je najgore.“ Šerijam ponovo klimnu. Ninaeva duboko udahnu. „Spremna sam.“

„Treći put“, svečano kaza Šerijam, „jeste za ono što će biti. Put nazad pojaviće se samo jednom. Budi nepokolebljiva.“ Ninaeva ulete pod luk.

Trčala je smejući se kroz oblake leptira koji su se dizali s divljeg cveća livade na vrhu brda. Do kolena je bila u tom šarenom ćebetu. Njena siva kobila plašljivo je poigravala, dok su se uzde vukle po zemlji na obodu livade. Ninaeva presta da trci kako ne bi još više preplašila životinju. Nekoliko leptira spusti joj se na haljinu, na izvezeno cveće i bisere, drugi zaigraše oko safira i mesečevog kamenja u kosi koja joj je slobodno padala.

Ispod brda, ogrlica Hiljadu jezera pružala se kroz grad Malkijer. Sedam kula, koje su doticale oblake, ogledalo se u njima. Barjak sa zlatnim ždralom vijorio se na njihovim vrhovima skrivenim maglom. Grad je imao hiljadu vrtova, ali njen omiljeni bio je ovaj divlji vrt na vrhu brda. Put nazad pojaviće se samo jednom. Budi nepokolebljiva.

Okrenu se na zvuk kopita.

Al’Lan Mandragoran, kralj Malkijera, skoči sa svog bojnog konja i smejući se priđe joj kroz leptire. Imao je lice neumoljivog čoveka, ali osmesi koje je zbog nje nosio smekšali su te isklesane crte.

Ona ga zaprepašćeno pogleda, iznenađena kada ju je zagrlio i poljubio. Na trenutak se privila uz njega, izgubljena, uzvraćajući mu poljubac. Visila je na stopu iznad zemlje, ali nije marila.

Odjednom ga odgurnu, udaljivši lice od njegovog. „Ne.“ Gurnu jače. „Pusti me. Spusti me.“ Iznenađen, on je polako spusti. Ona ustuknu od njega. „Ne ovo“, rekla je. „Sa ovim ne mogu da se suočim. Sve sem ovoga.“ Molim te, neka ponovo bude Aginor. Pamćenje joj se uskomeša. Aginor? Nije znala otkud joj ta misao. Pamćenje joj se zaljulja i razbi. Komađe se komešalo kao slomljeni led u bujici. Panično je posegla za tim krhotinama, za bilo čim za šta bi mogla da se uhvati.

„Jesi li dobro, ljubavi?“, zabrinuto upita Lan.

„Ne zovi me tako! Nisam ja tvoja ljubav! Ne mogu da se udam za tebe!“ On je iznenadi tako što zabaci glavu i zaurla od smeha. „Tvoji nagoveštaji da nismo u braku mogli bi da uznemire našu decu, ženo. A kako to da nisi moja ljubav? Druge nemam, niti ću imati.“

„Moram da se vratim.“ Očajnički pogledom potraži luk. Pronađe samo livadu i nebo. Jače od čelika i smrtonosnije od otrova. Lan. Lanova deca. Svetlosti, pomozi mi! „Moram smesta da se vratim.“

„Da se vratiš? Kuda? U Emondovo Polje? Ako želiš. Poslaću pisma Morgazi i narediti da se pripremi pratnja.“

„Sama“, promrmlja, još tragajući. Gde je? Moram da idem. „Neću da budem upletena u ovo. Ne bih mogla da podnesem. Ne ovo. Moram da idem, i to smesta!“

„Upletena u šta, Ninaeva? Šta to ne možeš da podneseš? Ne, Ninaeva. Ovde možeš da jašeš sama, ako želiš. Ali ako kraljica Malkijera dođe u Andor bez pratnje, Morgaza će biti zapanjena, ako ne i uvređena. Ne želiš da je uvrediš, zar ne? Mislio sam da ste vas dve prijateljice.“

Ninaeva oseti kao da ju je neko udario po glavi. „Kraljica?“, upita oklevajući. „Imamo decu?“

„Jesi li sigurna da si dobro? Mislim da bi bolje bilo da te odvedem do Šarine Sedai.“

„Ne.“ Ponovo ustuknu od njega. „Bez Aes Sedai.“ Ovo nije stvarno. Ovoga puta neću dozvoliti da me uvuče. Neću!