Veliki lov полностью

Namršti se kada joj on pijunu pred noge i prođe kraj nje; Cen nikada nije bio prijatan čovek, ali retko kada je bio otvoreno neuljudan. U najmanju ruku, nikada prema njoj. Nikada u lice. Prateći ga pogledom, primetila je znake zapuštenosti kroz čitavo selo. Krovina koju je trebalo popraviti, dvorišta puna korova. Vrata na kući gazdarice al’Kaar nakrivo su visila na slomljenoj šarci.

Odmahnuvši glavom, Ninaeva uđe u gostionicu. Bran će ovo i te kako morati da objasni. U praznoj trpezariji bila je samo jedna žena. Njena debela seda pletenica beše joj prebačena preko ramena. Brisala je sto, ali sudeći po tome kako je zurila u njega, Ninaevi se činilo da nije svesna onoga što radi. Soba je izgledala prašnjavo.

„Marin?“

Marin al’Ver poskoči spustivši dlan na grudi, i zagleda se. Delovala je mnogo starije no što se Ninaeva sećala. Iznureno. „Ninaeva? Ninaeva! Oh, jesi ti. Egvena? Jesi li dovela Egvenu sa sobom? Reci da jesi.“

„Ja...“ Ninaeva se uhvati za glavu. Gde je Egvena? Činilo joj se da bi trebalo da se seti. „Ne. Ne, nisam je dovela.“ Put nazad pojaviće se samo jednom.

Gazdarica al’Ver sruči se u jednu stolicu. „Tako sam se nadala. Još otkad je Bran umro...“

„Bran je mrtav?“ Ninaeva to nije mogla da zamisli. Taj debeli nasmejani čovek izgledao je kao da će večno živeti. „Trebalo je da budem ovde.“

Druga žena skoči na noge i pojuri do prozora da zabrinuto proviri ka Zelenilu i selu. „Ako Malena sazna da si ovde, biće nevolje. Tačno znam kako je Cen odjurio da je pronađe. On je sada gradonačelnik.“'

„Cen? Kako su čak i ti vunoglavci izabrali Cena?“

„Zbog Malene. Naterala je sve iz Ženskog kruga da pritisnu svoje muževe kako bi glasali za njega.“ Marin skoro pritisnu lice na prozor, pokušavajući da gleda odjednom u svim pravcima. „Budalasti ljudi ne pričaju o tome čije ime stavljaju u kutiju; pretpostavljam da je svako ko je glasao za Cena mislio da je jedini kome je žena dosađivala. Mislili su da jedan glas neće mnogo značiti. Pa, sada su naučili. Svi smo naučili.“

„Ko je ta Malena koja naređuje Ženskom krugu? Nikada nisam čula za nju.“

„Ona je iz Stražarskog Brda. Ona je Mud...“ Marin se okrenu od prozora kršeći prste. „Malena Ailar je Mudrost, Ninaeva. Kada se nisi vratila... Svetlosti, nadam se da neće saznati da si ovde.“

Ninaeva začuđeno odmahnu glavom. „Marin, ti je se plašiš. Sva se treseš. Kakva je to žena? Zašto je Ženski krug uopšte izabrao nekog takvog?“

Gazdarica al’Ver se gorko nasmeja. „Mora da smo poludele. Malena je došla da poseti Mavru Malen dan pre nego što je Mavra morala da se vrati u Devonovo Jahanje. Te noći neka deca se razboleše, a Malena je ostala da ih gleda. Onda neke ovce počeše da umiru, a Malena se i za to pobrinula. Jednostavno je izgledalo prirodno da je izaberemo, ali... Ona je siledžija, Ninaeva. Natera te da radiš ono što hoće. Ganja te i ganja, sve dok nisi suviše umorna da kažeš ne. I još gore. Istukla je Alsbet Luhan.“

Ninaevi se pred očima stvori slika Alsbet Luhan i njenog muža, kovača Harala. Bila je visoka skoro kao on, i stameno građena, mada zgodna. „Alsbet je jaka skoro kao Haral. Ne mogu da poverujem...“

„Malena nije velika žena, ali je... silovita je, Ninaeva. Mlatila je Alsbet štapom preko čitavog Zelenila. A nijedna od nas koje smo videle nismo imale hrabrosti da pokušamo da je zaustavimo. Kada su saznali, Bran i Haral rekli su da ona mora otići, čak i ako to znači da se mešaju u posao Ženskog kruga. Mislim da bi ih neke iz Kruga i saslušale, ali Bran i Haral razboleli su se iste noći i umrli s danom razlike.“ Marin se ugrize za usnu i osvrnu po sobi, kao da misli da bi neko mogao tu da se krije. Tišim glasom reče: „Malena im je spravljala lekove. Rekla je da joj je to dužnost, iako su bili protiv nje. Videla sam... videla sam sivi morač među onim što je sa sobom ponela.“

Ninaeva udahnu. „Ali... Jesi li sigurna, Marin? Jesi li sigurna?“ Druga žena klimnu. Bila je na ivici suza. „Marin, ako si posumnjala da je ta žena otrovala Brana, zašto nisi mogla da se obratiš Krugu?“