Veliki lov полностью

„Rekla je da Bran i Haral nisu hodali u Svetlosti“, promumla Marin, „zato što su tako pričali protiv Mudrosti. Rekla je da su zbog toga umrli; Svetlost ih je napustila. Stalno priča o grehu. I kazala je da je Paet al’Kaar zgrešio zato što je govorio protiv nje nakon što su Bran i Haral umrli. Rekao je samo da je lečila slabije od tebe, ali ona mu je nacrtala Zmajev očnjak na vratima. Svi su je videli s ugljenom u ruci. Oba njegova dečaka umrla su pre isteka nedelje – kada je majka jednog jutra došla da ih probudi, jednostavno su bili mrtvi. Jadna Nela. Pronašli smo je kako luta, smejući se i plačući istovremeno, i vrišti da je Paet Mračni i da je on ubio njenu decu. Paet se sledećeg dana obesio.“ Stresla se, a glas joj postade tako tih da ga je Ninaeva jedva mogla čuti. „Četiri kćeri još žive pod mojim krovom. Žive, Ninaeva. Razumeš li šta hoću da kažem? Još su žive, i želim da tako i ostane.“ Ninaeva se naježi. „Marin, ne možete ovo da dozvolite.“ Put nazad pojaviće se samo jednom. Budi nepokolebljiva. Odgurnu tu misao od sebe. „Ako Ženski krug bude jedinstven, moći ćete da je se otarasite.“

„Jedinstven protiv Malene?“ Marinin smeh više je ličio na jecaj. „Sve smo preplašene. Ali dobra je s decom. Ovih dana stalno ima bolesne dece, ali Malena se trudi koliko može. Kada si ti bila Mudrost, skoro niko nije umro od bolesti.“

„Marin, slušaj me. Zar ne shvataš zašto stalno ima bolesne dece? Ako ne može da vas natera da je se plašite, pokušava da vas natera da mislite kako vam je potrebna zbog dece. Ona to radi, Marin. Baš kao što je uradila i Branu.“

„Nemoguće“, prodahta Marin. „Ne bi to uradila. Ne mališanima.“

„Ipak je tako, Marin.“ Put nazad – Ninaeva nemilosrdno potisnu tu misao. „Ima li ikoga u Krugu ko se ne plaši? Nekoga ko će slušati?“

Druga žena joj odgovori: „Svi se plaše. Ali Korin Ajelin će možda slušati. Ako te sasluša, možda će dovesti još dve ili tri. Ninaeva, ako te dovoljan broj u Krugu sasluša, hoćeš li ponovo biti naša Mudrost? Mislim da si ti jedina koja nećeš ustuknuti pred Malenom, iako sve znamo šta ona radi. Ne znaš kakva je.“

„Hoću.“ Put nazadne! Ovo je moj narod! „Uzmi plašt, idemo da posetimo Korin.“

Marin je oklevala da napusti gostionicu, i kada je Ninaeva izvede napolje, išla je s noge na nogu s jednog stepenika na drugi, grbeći se i osvrćući. Pre no što su prešle pola puta do kuće Korin Ajelin, Ninaeva vide visoku žgoljavu ženu kako s druge strane Zelenila ide prema gostionici sekući glave čičaka debelim vrbovim prutom. Iako je bila koščata, izgledala je žilavo i snažno. Usne joj behu odlučno stisnute. Za njom se vukao Cen Bjui.

„Malena.“ Marin povuče Ninaevu u prostor između dve kuće i šapnu kao da se plaši da će je žena čuti preko Zelenila. „Znala sam da će Cen otići po nju.“

Nešto natera Ninaevu da se osvrne. Iza nje je bio srebrni luk. Protezao se od kuće do kuće i belo sijao. Put nazad pojaviće se samo jednom. Budi nepokolebljiva.

Marin tiho vrisnu. „Videla nas je! Svetlost nam pomogla, dolazi ovamo!“

Visoka žena krenula je preko Zelenila, ostavivši nesigurnog Cena da zbunjeno stoji. Na Maleninom licu nije bilo nesigurnosti. Hodala je polako, kao da nema nade za bekstvo. Sa svakim korakom njen okrutni osmeh bio je sve širi.

Marin cimnu Ninaevu za rukav. „Moramo da bežimo. Moramo da se sakrijemo. Ninaeva, hajde. Cen joj je sigurno rekao ko si. Ona mrzi da bilo ko priča o tebi.“

Srebrni luk privuče Ninaevin pogled. Put nazad... Zatrese glavom pokušavajući da se seti. Nije stvarno. Pogleda Marin. Ženino lice oslikavalo je čist užas. Moraš biti nepokolebljiva da bi preživela.

„Molim te, Ninaeva. Videla me je s tobom. Videla – me – je! Molim te, Ninaeva!“

Malena se neumoljivo približavala. Moj narod. Luk je sijao. Put nazad. Nije stvarno.

Uz jecaj, Ninaeva otrže ruku i jurnu ka srebrnom sjaju.

Marinin vrisak čuo se za njom. „Tako ti Svetlosti, Ninaeva, pomozi mi! POMOZI MI!“

Sjaj je obuhvati.

Ninaeva se istetura iz luka, jedva svesna i odaje i Aes Sedai. Poslednji Marinin vrisak još joj je odzvanjao u ušima. Nije ni trepnula kada joj je hladna voda iznenada polila glavu.

„Oprana si od lažnog ponosa. Oprana si od lažnih ambicija. Došla si nam čista u srcu i duši.“ Kada Crvena Aes Sedai odstupi, Šerijam priđe i uhvati Ninaevu za ruku.

Ninaeva se trže, a onda shvati ko ju je dodirnuo. Obema rukama zgrabi okovratnik Šerijamine haljine. „Reci mi da nije bilo stvarno. Reci mi!“

„Gadno?“ Šerijam joj spusti ruke, kao da je navikla na to. „Uvek je gore nego prvi put, a treći je najgori.“

„Ostavila sam svoju prijateljicu... Ostavila sam svoj narod... u Jami usuda da bih se vratila.“ Molim te, Svetlosti, da nije stvarno. Nisam zaista... Ja moram da nateram Moirainu da plati. Moram!