Veliki lov полностью

„Egvena?“

„Dobro je koliko je to moguće.“ Nadam se da jeste, vunoglavi idiot. „Kada sam ga poslednji put videla, jahao je s nekim šijenarskim vojnicima.“

„Šijenarci! Rekao mi je da je čobanin.“ Odmahnu glavom. „Malo, malo, pa mislim na njega. Elaida smatra da je on iz nekog razloga važan. Nije to otvoreno rekla, ali naredila je potragu za njim, i pobesnela kada je saznala da je napustio Kaemlin.“

„Elaida?“

„Elaida Sedai. Savetnica moje majke. Ona je iz Crvenog Ađaha, ali izgleda da se uprkos tome dopada mojoj majci.“

Egveni se osušiše usta. Crveni Ađah, a Rand je zanima. „Ja... ne znam gde bi sada mogao biti. Otišao je iz Šijenara i mislim da se neće vraćati.“ Elejna je iskreno pogleda. „I da znam, ne bih rekla Elaidi gde da ga pronađe, Egvena. Koliko je meni poznato, nije učinio ništa loše, a bojim se da ona hoće nekako da ga upotrebi. U svakom slučaju, nisam je videla otkako smo stigli. Beli plaštovi su nas pratili sve vreme. I dalje su ulogoreni na padini Zmaj-planine.“ Odjednom skoči na noge. „Pričajmo o nečem veselijem. Ovde su još dve koje poznaju Randa, i želela bih da jednu od njih upoznaš.“ Uhvati Egvenu za ruku i izvuče je iz sobe.

„Dve devojke? Rand je izgleda upoznao dosta devojaka.“

„Mmm?“ Elejna je pogleda dok ju je vukla niz hodnik. „Da. Aha. Jedna od njih je lenština po imenu Elsa Grinvel. Mislim da ona neće dugo ostati. Izbegava dodeljene poslove, i stalno se izvlači da gleda Zaštitnike dok vežbaju mačevanje. Kaže da je Rand posetio farmu njenog oca sa svojim prijateljem, nekim Metom. Izgleda da su joj predočili kako postoji svet veći od susednog sela, pa je pobegla da postane Aes Sedai.“

„Muškarci“, progunđa Egvena. „Odigram nekoliko plesova s jednim finim dečakom, a Rand se ponaša kao pas sa zuboboljom, ali on...“ Glas joj utihnu kada jedan čovek uđe u hodnik pred njima. Iza nje i Elejna stade i stisnu Egvenu za ruku.

Ništa u vezi s njim nije budilo bojazan, sem iznenadnog pojavljivanja. Bio je visok i zgodan, nešto mlađi od srednjih godina, duge tamne kovrdžave kose. Ali bio je pogrbljen, a oči mu behu tužne. Nije se ni makao prema Egveni i Elejni. Samo je stajao i gledao ih, sve dok se jedna Prihvaćena nije pojavila iza njega.

„Ne bi trebalo da si ovde“, rekla mu je, ne neljubazno.

„Hteo sam da se prošetam.“ Glas mu je bio dubok i tužan kao oči.

„Možeš da šetaš u vrtu, gde bi i trebalo da budeš. Sunce će ti prijati.“

Čovek se ogorčeno nasmeja. „Sa dve-tri vas da stalno pratite svaki moj pokret. Samo se bojite da ću pronaći nož.“ Ponovo se nasmeja na pogled Prihvaćene. „Za sebe, ženo. Za sebe. Povedi me do tvog vrta, i tvojih očiju.“

Prihvaćena ga nežno uhvati za ruku i povede.

„Logan“, reče Elejna kada je otišao.

„Lažni Zmaj!“

„Smiren je, Egvena. Sada nije ništa opasniji od bilo kog drugog muškarca. Ali sećam se kakvog sam ga ranije videla, kada je trebalo šest Aes Sedai da ga spreče da upotrebi Moć i sve nas uništi.“ Stresla se.

Egvena takođe. To bi Crveni Ađah uradio Randu.

„Moraju li uvek biti smireni?“, upita. Elejna je pogleda otvorenih usta i razrogačenih očiju, a ona brzo dodade: „Samo mislim da Aes Sedai možda mogu da pronađu neki drugi način da se nose s njima. Anaija i Moiraina rekle su da su najveća dela Doba legendi zahtevala da muškarci i žene zajedno koriste Moć. Samo sam mislila da bi one pokušale da nađu neki način.“

„Pa, pazi da te nijedna Crvena sestra ne uhvati dok naglas razmišljaš. Egvena, jesu pokušale. Tri stotine godina pošto je Bela kula bila sagrađena, pokušavale su. Odustale su jer se ništa nije moglo pronaći. Hajde. Želim da upoznaš Min. Hvala Svetlosti, nije u vrtu kuda Logan ide.“

Ime je bilo maglovito poznato Egveni, a kada je videla mladu ženu znala je i zašto. Kroz vrt je tekao potočić, premošćen niskim kamenim mostom, a Min je prekrštenih nogu sedela na ogradi. Nosila je uske muške pantalone i vrećastu košulju. Pošto joj je tamna kosa bila kratko ošišana, mogla je skoro da prođe kao dečko, mada neuobičajeno lepuškast. Sivi kaput bio je na ogradi pored nje.

„Znam te“, reče Egvena. „Ti si radila u gostionici u Baerlonu.“ Slabašan povetarac mreškao je vodu pod mostom, a ptice sivih krila čavrljale su na drveću.

Min se nasmeši. „A ti si jedna od onih koji su nam navukli Prijatelje Mraka da je spale. Ne, ne brini. Glasnik koji je došao po mene doneo je dovoljno zlata da gazda Fič napravi dvaput veću. Dobro jutro, Elejna. Ne robuješ nad svojim lekcijama? Ili prljavim loncima?“ Rekla je to šaljivim glasom, nalik na zadirkivanje među prijateljicama, što Elejnin osmeh i potvrdi.

„Vidim da Šerijam još nije uspela da ti navuče haljinu.“

Min se zločesto nasmeja. „Nisam ja nikakva polaznica.“ Piskavim glasom reče: „Da, Aes Sedai. Ne, Aes Sedai. Mogu li da obrišem još jedan pod, Aes Sedai? Ja se“, kaza svojim dubokim glasom, „oblačim kako ja hoću.“ Okrenu se prema Egveni. „Je li Rand dobro?“