„Ostali su bili samo pučani“, drhtavim glasom uspe da izusti jedna žena. Lice joj je bilo umrljano prašinom. Nosila je haljinu dobrog kroja koja je govorila da je trgovkinja, i to bogata. Dobra siva tkanina bila je zaprljana, a suknja pocepana. „Bili su seljani. Mi smo služili
Fejn je preseče, opuštenim glasom zbog koga su reči zvučale još gore. „Šta ste vi za mene? Manje no seljani. Možda krdo stoke za Troloke? Ako hoćeš da živiš, stoko, moraš biti korisna.“
Žena zaplaka, a ostali su mu trabunjali o tome kako su bili korisni. Ljudi i žene s uticajem i na položajima pre no što u Fal Dari behu pozvani da ispune svoje zavete. Prosuše imena uticajnih, moćnih ljudi koje su poznavali u Krajinama, Kairhijenu i drugim zemljama. Blebetali su o znanju koje su samo oni imali o ovoj ili onoj zemlji, političkom stanju, savezima, spletkama, svemu što mogu da mu kažu ako im dopusti da ga služe. Graja koju su pravili potpuno se uklopila sa zvucima troločkog pokolja.
Ne obazirući se na njih – nije se bojao da im okrene leđa, ne otkako su videli kako se pobrinuo za Sen – Fejn ode do svoje nagrade. Kleknuvši, pređe rukama preko ukrašenog zlatnog kovčega, osetivši moć zaključanu unutra. Morao je da naredi Troloku da ga nosi – nije verovao ljudima koji bi ga natovarili na konja; neki snovi o moći bili bi možda dovoljno jaki da nadvladaju čak i strah od njega, ali Troloci su sanjali samo o ubijanju. Još nije odgonetnuo kako da ga otvori. Ali i to će doći. Sve će doći. Sve.
Izvadivši bodež, položio ga je na kovčeg pre no što se smestio kraj vatre. To sečivo bilo je bolji stražar i od Troloka i od ljudi. Svi su videli šta se dešava kada ga koristi; niko nije hteo ni na hvat da mu priđe kada mu je sečivo bilo otkriveno, ako Fejn to ne bi izričito naredio. A i tada nevoljno.
Ležeći pod ćebadima, zagledao se ka severu. Sada nije mogao da oseti al’Tora; udaljenost je bila prevelika. Ili je, možda, al’Tor izvodio svoj trik s nestajanjem. Ponekad, u utvrdi, dečko je jednostavno nestajao, tako da Fejnova čula nisu mogla da ga osete. Nije znao kako, ali al’Tor bi se uvek vraćao, podjednako iznenadno kao i kada bi nestao. Vratiče se i ovog puta.
„Ovog puta ti dolaziš k meni, Rande al’Tore. Ranije sam te pratio kao nahuškani pas, ali sada ti ideš za mnom.“ Smeh mu je bio kikotanje za koje je i sam znao da je luđačko, ali nije ga bilo briga. I ludilo je bilo deo njega. „Dođi meni, al’Tore. Ples nije ni počeo. Igraćemo na Tomanskoj glavi, i oslobodiću te se. Napokon ću te videti mrtvog.“
Egvena požuri za Ninaevom prema grupici Aes Sedai oko Amirlininog palankina koji su nosili konji. Želja da sazna šta je izazvalo metež u Fal Dari beše snažnija čak i od brige za Randa. U tom trenutku bio je van njenog domašaja. Bela, njena čupava kobila, bila je s konjima Aes Sedai, kao i Ninaevin at.
Zaštitnici su načinili čelični krug oko Aes Sedai i palankina. Šake im behu na balčacima, a pogledi nemirni. Oni behu ostrvo spokoja u dvorištu po kome su šijenarski vojnici i dalje trčali među užasnutim stanovnicima utvrde. Egvena se progura do Ninaeve – na njih skoro niko nije obraćao pažnju nakon kratkog i oštrog pogleda Zaštitnika. Svi su znali da će poći skupa s Amirlin. Iz mrmljanja u gomili uhvatila je dovoljno da sazna za strelu koja se pojavila naizgled niotkuda i za strelca koji još nije uhvaćen.
Egvena stade, razrogačenih očiju, suviše zaprepašćena da bi i pomislila kako je okružuju Aes Sedai. Pokušaj ubistva Amirlin Tron. To se nije dalo ni zamisliti.
Amirlin je sedela u svom palankinu i razgovarala s lordom Agelmarom. Zavese behu razmaknute. Svi pogledi behu privučeni krvlju na njenom pocepanom rukavu.
„Ili ćeš pronaći lukonošu, ili ne, sine moj. Kako god, moj posao u Tar Valonu podjednako je hitan kao i Ingtarova potraga. Polazim smesta.“
„Ali, majko“, pobuni se Agelmar, „ovaj pokušaj da se uzme tvoj život menja sve. I dalje ne znamo ko je poslao tog čoveka, niti zašto. Samo još jedan sat, i daću ti i strelca i odgovore.“
Amirlin se kratko nasmeja, ali ne beše veselja u njenom smehu. „Trebaće ti primamljiviji mamac ili bolje mreže da uloviš ovu ribu, sine moj. Dok uhvatite tog čoveka, dan će toliko odmaći da će biti kasno za polazak.
Suviše je onih koji bi se radovali mojoj smrti da bih se brinula zbog ovog jednog. Možeš mi poslati vesti o onome što budeš otkrio, ako išta otkriješ.“ Njen pogled pređe preko kula nad dvorištem, grudobranima i streljačkim balkonima, koji još behu puni ljudi, mada sada tihih. Strela mora da je došla s nekog od tih mesta. „Mislim da je ovaj strelac već pobegao iz Fal Dare.“
„Ali, majko...“
