Druge Aes Sedai dolazile su do njihovog šatora. Egvena je skoro iskočila iz kože prve noći po odlasku iz Fal Dare kada je neko razmakao platno na ulazu i kad je ušla punačka Aes Sedai, četvrtastog lica, kose koja je počinjala da sedi i blago pometenog pogleda u tamnim očima. Pogledala je svetiljku koja je visila s najviše tačke šatora, i plamen posta malo veći.
Egveni se učinilo da je nešto osetila, skoro da je nešto videla oko Aes Sedai kada je plamen zasjao jače. Moiraina joj je rekla da će jednog dana – kada bude više znala – moći da
„Ja sam Verin Matvin“, reče žena uz smešak. „A vi ste Egvena al’Ver i Ninaeva al’Mera. Iz Dve Reke, koje nekada bejahu Maneteren. Jaka je to krv. Peva.“
Egvena i Ninaeva se zgledaše dok su ustajale.
„Da li je ovo poziv od Amirlin Tron?“, upita Egvena.
Verin se nasmeja. Nos Aes Sedai bio je umrljan mastilom. „Oh, ne. Amirlin ima preča posla no da se bakće s dve mlade žene koje još nisu ni polaznice. Mada, ništa nije sigurno. U obema ima znatnih mogućnosti, naročito u tebi, Ninaeva. Jednog dana...“ Zastade zamišljeno trljajući prstom tačno preko mrlje. „Ali ovo nije taj dan. Ovde sam da te podučim, Egvena. Bojim se da si gurala nos malo dalje no što treba.“
Egvena uznemireno pogleda Ninaevu. „Šta sam uradila? Mislim da nisam ništa.“
„Oh, ništa pogrešno. Ne u potpunosti. Možda pomalo opasno, ali ne u potpunosti pogrešno.“ Verin sede na pod prekriven platnom, podvivši noge ispod sebe. „Sedite. Obe. Sedite. Neću da iskrivim vrat.“ Meškoljila se sve dok se nije udobno namestila. „Sedite.“ Egvena prekrštenih nogu sede naspram Aes Sedai. Trudila se što je više mogla da ne gleda Ninaevu.
„Ma usmeravala si Moć, dete.“
Egvena se samo zablenu. Ninaeva planu: „To je smešno. Zašto idemo u Tar Valon, ako ne zbog toga?“
„Moiraina... Hoću da kažem, Moiraina Sedai me je podučavala“, uspe Egvena da izusti.
Verin pokretom ruke naredi tišinu, i one ućutaše. Možda je delovala izgubljeno, ali ipak je bila Aes Sedai. „Dete, misliš li da Aes Sedai svaku devojčicu koja kaže da želi da postane jedna od nas smesta nauče kako se usmerava? Pa, pretpostavljam da ti nisi baš svaka devojčica, ali svejedno...“ Ozbiljno odmahnu glavom.
„Onda, zašto?“, odlučno upita Ninaeva. Ona nije bila podučavana, a Egvena još nije bila sigurna da li joj je to smetalo.
„Zato što je Egvena već usmeravala“, strpljivo odgovori Verin.
„I ja... I ja sam.“ Ninaeva nije zvučala srečno zbog toga.
„Pod drukčijim okolnostima, dete. To što si još u životu pokazuje da si pregrmela različite krize, i to potpuno sama. Mislim da znaš koliko si srečna. Od četiri žene primorane da učine što i ti, svega jedna preživi. Naravno, divljakuše...“ Verin se namršti. „Oprosti mi, ali bojim se da to
Ninaeva se razdraženo promeškolji i pogleda ulaz, kao da pomišlja da ode.
„Ne vidim kakve to veze ima sa mnom“, kaza Egvena.
Verin trepnu, skoro kao da se pita otkud je sad pa ona došla. „S tobom? Pa, ništa. Tvoj problem je potpuno drugačiji. Većina devojaka koje žele da postanu Aes Sedai – čak i većina onih koje imaju to seme u sebi kao i ti – takođe se boje. Čak i pošto stignu do Kule i nauče šta i kako da rade, potrebno je da ih mesecima, korak po korak, usmerava neka od sestara ili od Prihvaćenih. Ali tebe ne. Po onome što mi je Moiraina ispričala, skočila si u to čim si znala da možeš, teturajući se po mraku, ni ne razmišljajući da možeš da naletiš na rupu bez dna. Oh, bilo je i drugih poput tebe. Nisi jedinstvena. Moiraina je bila takva. Kada je saznala šta si učinila, nije imala izbora no da počne da te podučava. Je li ti Moiraina ikada objasnila nešto od ovoga?“
„Nikada.“ Egvena požele da ne zvuči tako željno.
„Imala je... druge stvari na umu.“ Ninaeva tiho frknu.
„Pa, Moiraina nikada nije mislila da bilo kome treba reći ono što ne mora da zna. Puko znanje ne služi ničemu, ali to važi i za neznanje. Ja lično uvek sam više volela da znam.“
„Postoji li? Rupa, mislim?“
