Žena u palankinu preseče ga oštrim pokretom. Čak ni gospodar Fal Dare nije mogao previše da pritiska Amirlin. Pogled joj pređe na Egvenu i Ninaevu. Egveni se činilo da te prodorne oči vide sve njene tajne. Ona ustuknu, a onda se zaustavi i pade u naklon, pitajući se da li ispravno postupa. Niko joj nije objasnio pravila ponašanja pri susretu s Amirlin Tron. Ninaeva je ostala da stoji pravo i uzvratila Amirlinin pogled, ali posegla je za Egveninom rukom i stisnula je podjednako jako kao i ova nju.
„Dakle, ovo su tvoje dve, Moiraina“, kaza Amirlin. Moiraina jedva primerno klimnu, a ostale Aes Sedai okrenuše se da pogledaju dve žene iz Emondovog Polja. Egvena proguta pljuvačku. Sve su delovale kao da
Egvenina usta behu suva kao prašina. Videla je gazda Padvina, stolara u Emondovom Polju, kako svoje alatke posmatra istim pogledom kojim Amirlin Tron gleda njih dve. Ova za ovo, ova za ono.
Amirlin naglo reče: „Vreme je da pođemo. Na konje. Lord Agelmar i ja možemo da se oprostimo i bez svih vas koje blejite kao polaznice na slobodni dan. Na konje!“
Na njenu zapovest, Zaštitnici pođoše svojim atovima, i dalje oprezni, a sve Aes Sedai, sem Leane, dostojanstveno se udaljiše od palankina ka svojim konjima. Dok su se Egvena i Ninaeva okretale da poslušaju, pored lorda Agelmara pojavi se sluga noseći srebrni putir. Agelmar ga uze i nezadovoljno stisnu usne.
„S ovim peharom iz moje ruke, majko, preuzmi i moje želje da budeš dobro ovoga dana, i svakoga...“
Šta god da je još rekao, Egvena ga uzjahujući Belu ne ču. Dok je uspela da se namesti i potapše čupavu kobilu, palankin je već krenuo ka otvorenoj kapiji. Konji koji su ga nosili išli su bez uzdi ili povoca. Leana je jahala kraj palankina, sa svojim štapom pričvršćenim kraj uzengija. Egvena i Ninaeva poteraše konje za njima, s ostalim Aes Sedai.
Povorku dočekaše povici i pozdravi gomile koja se gurala na gradskim ulicama. Tutnjanje bubnjeva i grmljavina truba behu skoro nadjačani. Zaštitnici su predvodili povorku, s barjakom Belog plamena koji se talasao na vetru, čuvajući stražu oko Aes Sedai i držeći gomilu na odstojanju. Lukonoše i kopljanici, s Plamenom izvezenim na grudima, pratili su ih u urednim redovima. Trube umukoše dok je kolona napuštala grad i polazila ka jugu, ali zvuci pozdrava iz unutrašnjosti gradskih zidina još su ih pratili. Egvena se često osvrtala, sve dok drveće i brda nisu sakrili kule i zidove Fal Dare.
Ninaeva, koja je jahala pored nje, odmahnu glavom. „Rand će biti dobro. S njim su lord Ingtar i dvadeset kopalja. Ionako ništa ne možeš da učiniš. Ne mogu ni ja.“ Pogleda ispod oka Moirainu. Vitka bela kobila Aes Sedai i Lanov visoki crni pastuv činili su čudan par sami po strani. „Još ne.“
Povorka zaokrenu putem ka zapadu. Nije se kretala brzo. Čak ni pešadinci u poluoklopu nisu mogli brzo da se kreću kroz šijenarska brda, niti da dugo drže korak. Ipak, trudili su se koliko su mogli.
Logori su se svake noći kasno dizali. Amirlin nije dozvoljavala zastanak sve dok ne preostane jedva dovoljno svetla da se podignu šatori. Bile su to zaravnjene bele kupole, taman dovoljno visoke da se pod njima stoji. Svaki par Aes Sedai iz istog Ađaha bio je u jednom, dok su Amirlin i Čuvar imale po šator za sebe. Moiraina je delila jedan s dve sestre iz Plavog. Vojnici su spavali na tlu u svom logoru, a Zaštitnici umotani u svoje plaštove blizu šatora Aes Sedai za koje su bili vezani. Šator koji su delile Crvene sestre delovao je neobično usamljeno bez ijednog Zaštitnika, dok je šator Zelenih izgledao skoro slavljenički. Te dve Aes Sedai često su dugo posle smrkavanja sedele i pričale s četvoricom Zaštitnika koje su imale.
Lan je jednom došao do šatora koji je Egvena delila s Ninaevom, i odveo Mudrost nekoliko koraka u tamu. Egvena je provirila kroz ulaz. Ništa nije mogla da čuje, sem kad je Ninaeva naposletku planula i uletela u šator. Samo se umotala u ćebad i ućutala. Egveni se učinilo da je plakala, mada je pokrila lice krajem svog ćebeta. Pre no što je otišao, Lan je dugo iz tame posmatrao šator. Posle toga nije više dolazio.
Moiraina im nije ni prilazila. Samo bi im klimnula u prolazu. Činilo se da sve vreme provodi pričajući s ostalim Aes Sedai, izuzev sa Crvenim sestrama, jašući uvek s ponekom od njih. Amirlin je retko dopuštala da zastanu radi odmora, a i tada samo kratko.
„Možda više nema vremena za nas“, tužno primeti Egvena. Moiraina je bila jedina Aes Sedai koju je poznavala. Možda – mada joj se nije sviđalo da to prizna – jedina za koju je bila sigurna da joj može verovati. „Pronašla nas je, i na putu smo za Tar Valon. Pretpostavljam da sada ima druge brige.“
Ninaeva tiho frknu. „Poverovaću da je završila s nama kad bude mrtva – ili ona ili mi. Ta je prepredena.“
