„To su potpune budalaštine*', promrmlja Ninaeva. „Ne osećam se kao cvet. Ako bih mogla da biram, osećam se kao trnoviti žbun. Mislim da ću ipak sačekati kraj vatre.“
„Kako hoćeš“, reče Verin. „Jesam li pomenula da polaznice obavljaju razne poslove? Peru sudove, ribaju podove, peru veš, poslužuju. Svakakve stvari. Ja lično mislim da sluge sve to rade daleko bolje, ali opšte je mišljenje da takvi poslovi grade karakter. Oh, ostaješ? Dobro. Pa, dete, zapamti da ponekad i trnoviti žbun nosi cvetove, prelepe i bele među trnjem. Pokušaćemo još jednom. Sad ispočetka, Egvena. Zatvorite oči.“
Nekoliko puta pre no što je Verin otišla Egvena je osetila tok Moći kroz sebe, ali nikada nije bio jak. Najviše što je uspela bilo je da izazove strujanje vazduha koje je nateralo platno na ulazu šatora da zadrhti. Bila je sigurna da bi i kijanjem postigla isto. S Moirainom je bilo bolje. Barem ponekad. Želela je da je Moiraina podučava.
Ninaeva nije ništa osetila, tako je rekla. Dok se sve to nije završilo, pogled joj je bio ukočen, a usta tako stisnuta da se Egvena bojala da ne počne da grdi Verin, kao da je Aes Sedai neka seljanka koja je ometa. Ali Verin joj jednostavno ponovo reče da sklopi oči, ovoga puta samo njoj.
Egvena je sedela i zevajući posmatrala njih dve. Bilo je kasno. Već je dobrano prošlo vreme kada bi već usnula. Ninaevino lice podsećalo je na leš. Stisnula je oči tako čvrsto kao da ne namerava da ih otvori nikada više, a šake stegla u prebledele pesnice. Egvena se nadala da Mudrost neće prasnuti. Ne posle toliko vremena.
„Oseti tok kroz sebe“, govorila je Verin. Glas joj se nije promenio, ali oči joj iznenada zasijaše. „Oseti tok. Tok Moći. Tok nalik na povetarac, nežno strujanje vazduha.“ Egvena se ispravi. Ovako ju je Verin vodila svaki put kada bi uspela da oseti tok Moći kroz sebe. „Nežni povetarac. Najmanje strujanje vazduha. Nežno.“ Iznenada, naslagana ćebad buknuše kao drvo za potpalu.
Ninaeva otvori oči i povika. Egvena nije bila sigurna da li je vrisnula. Sve što je znala bilo je da se našla na nogama, pokušavajući da šutne zapaljenu ćebad napolje, pre no što čitav šator izgori. Pre no što je drugi put zamahnula nogom, plamenovi nestadoše, ostavivši za sobom tragove dima koji se dizao iz nagorele mase i smrad spaljene vune.
„Pa“, kaza Verin. „Pa, nisam očekivala da gasim vatru. Nemoj sad da mi se onesvestiš, dete. Sada je sve u redu. Pobrinula sam se za to.“
„Ja... Bila sam besna.“ Ninaeva se tresla. Prebledela je. „Čula sam te kako pričaš o povetarcu, govoriš mi šta da radim, i vatra mi se samo pojavila u glavi. Ja... Ništa nisam htela da spalim. Bila je to samo mala vatra, u... u mojoj glavi.“ Stresla se.
„Čim je tako, mora da je bila veoma mala vatra.“ Verin se oglasi smehom koji nestade čim je primetila izraz Ninaevinog lica. „Jesi li dobro, dete? Ako ti je zlo, mogu...“ Ninaeva odmahnu glavom, a Verin klimnu. „Potreban ti je odmor. Obema. Preterano sam vas terala da radite. Morate da se odmorite. Amirlin će nas poterati na put pre zore.“ Ustavši, gurnu nogom nagorelu ćebad. „Reći ću da vam se donese još ćebadi. Nadam se da vam je ovo pokazalo koliko je kontrola zaista važna. Morate naučiti da uradite ono što ste htele i ništa više. Sem što biste mogle nekoga da povredite, ako povučete više Moći nego što je bezbedno – a još ne možete mnogo, ali biće sve više – ako povučete suviše, možete da se uništite. Mogle biste umreti. Ili da sagorite, uništite sposobnost koju imate.“ Kao da im upravo nije rekla da hodaju oštricom noža, ona veselo dodade: „Lepo spavajte.“ S tim rečima ih ostavi.
Egvena čvrsto zagrli Ninaevu. „Sve je u redu, Ninaeva. Nemoj da se plašiš. Kada naučiš da kontrolišeš...“
Ninaeva se promuklo nasmeja. „Ne plašim se.“ Pogleda ispod oka zadimljenu ćebad i brzo skrenu pogled. „Potrebno je više od puke vatrice da bih se ja uplašila.“ Ali nije ponovo pogledala ćebad, čak ni kad je Zaštitnik došao da ih zameni.
Verin više nije dolazila, kao što je i rekla da neće. U stvari, dok su putovali na jug i zapad, dan za danom, koliko god su brzo pešadinci mogli da idu, Verin na dve žene iz Emondovog Polja nije obraćala pažnju ništa više od Moiraine, ili bilo koje druge Aes Sedai. Nisu se ponašale neprijateljski, više su bile udaljene, kao da su prezauzete. To je samo povećalo Egveninu nelagodnost i nateralo je da se seti svih priča koje je kao dete čula.
Majka joj je uvek govorila da su priče o Aes Sedai samo muške budalaštine, ali ni ona niti bilo koja žena iz Emondovog Polja nisu srele nijednu pre Moiraine. Ona sama provela je dosta vremena s Moirainom i to joj je dokazalo da nisu sve Aes Sedai kao u pričama. Hladne manipulatorke i nemilosrdne uništiteljke. Slomiteljke sveta. Sada je barem znala da su
