Zenica sveta полностью

„Mož’ bidne“, progunđa kapetan, ne baš ubeđen. Prošao je debelim prstima kroz bradu, a onda pokaza ka džepu u koji je Tom stavio kesu. „Dvaput toliko ako pođeš da skrećeš ljudima pažnju s toga koliko naporno rade. Razmisli o tome. Krećem sutra s prvim sunčevim zracima.“ Okrenuo se na petama i vratio se trgovcima, šireći ruke dok se izvinjavao što ih je ostavio da čekaju.

Tom je još uvek oklevao, ali Rand ga odgura niz mostić, ne dopustivši mu da se raspravlja, i zabavljač popusti. Mrmor je prošao kroz gomilu na pristaništu kada su primetili Tomov plašt prekriven zakrpama i neki od njih povikaše za njima, tražeći da im kaže gde će nastupati. Toliko o tome da treba da budemo neprimećeni, razočarano pomisli Rand. Do sumraka čitav Beli Most znaće da je zabavljač u gradu. Požurivao je Toma, a ovaj doduše nadureno ćuteći, nije čak ni pokušao da uspori da bi se šepurio pod pažnjom gomile.

Kočijaši pogledaše radoznalo Toma sa svojih visokih sedišta, ali dostojanstvo njihovih položaja očigledno im je branilo da viču. Budući da uopšte nije znao kuda bi trebalo da idu, Rand skrenu u ulicu koja je išla duž reke i ispod mosta.

„Moramo da pronađemo Moirainu i ostale“, reče. „I to brzo. Trebalo je da Tom promeni plašt.“

Tom se iznenada strese i ukopa se. „Gostioničar će moći da nam kaže da li su ovde, ili da li su prolazili. Pravi gostioničar. Oni znaju sve vesti i govorkanja. Ako nisu ovde...“ Gledao ih je naizmenično. „Nas trojica moramo da razgovaramo.“ Krenuo je u grad, dalje od reke, dok se plašt vijorio oko njegovih nogu. Rand i Met morali su da koračaju ubrzano da bi ga sustigli.

Široki mlečnobeli luk po kome je grad dobio ime dominirao je Belim Mostom izbliza koliko i izdaleka. Ali, kada je Rand zašao u ulice, shvatio je da je grad veliki koliko i Baerlon, mada je gužva bila manja. Nekoliko konjskih zaprega, volovi, magarci ili ljudi kretali su se po ulicama, ali nije bilo kočija. Njih su imali najverovatnije samo trgovci i sve su bile na pristaništu.

Raznorazne radnje krasile su ulice i mnogo zanatlija radilo je ispred njih, pod tablama koje su se ljuljale na vetru. Prošli su pored čoveka koji je krpio lonce i krojača koji je pokazivao trube tkanine mušteriji. Obućar koji je sedeo na svom dovratku lupkao je čekićem po peti jedne čizme. Ulični prodavci nudili su da naoštre noževe i makaze ili su pokušavali da zainteresuju prolaznike za svoju mršavu ponudu voća i povrća, ali niko nije obraćao mnogo pažnje na njih. Na pijaci su imali istu jadnu ponudu koje se Rand sećao iz Baerlona. Čak su i ribarnice nudile samo gomile sitne ribe, uprkos svim brodovima na reci. Nisu još uvek nastupile gladne godine, ali svi su mogli da vide Šta će biti ako se vreme uskoro ne promeni, a oni koji se nisu zabrinuto mrštili, kao da su bili zagledani u nešto nevidljivo i neprijatno.

Tamo gde se Beli most završavao, u središtu grada, bio je veliki trg popločan kamenjem koje su izlizale generacije stopala i kolskih točkova. Trg je bio okružen gostionicama, radnjama i visokim kućama od crvene cigle, označenim istim imenima koja je Rand video na kočijama na pristaništu. Tom ulete u jednu od tih gostionica, naizgled izabranu nasumice. Simbol iznad vrata koji se ljuljao na vetru pokazivao je na jednoj strani čoveka koji je koračao sa zavežljajem na leđima, a na drugoj istog tog čoveka sa glavom na jastuku. Pisalo je Putnikov odmor.

U trpezariji je bio samo debeli gostioničar koji je točio pivo iz bureta i dvojica ljudi u gruboj radničkoj odeći, zagledanih sumorno u krčage za jednim stolom pozadi. Samo ih je gostioničar pogledao kada su ušli. Zid u visini ramena delio je sobu, sa stolovima i razgorelim kaminima na obe strane. Rand se pitao da li su svi gostioničari debeli i proćelavi.

Protrljavši šake, Tom spomenu gostioničaru kako su se smrzli i naruči kuvano vino, a onda dodade tiho: „Da li ja i moji prijatelji možemo da pričamo negde nesmetano?“

Gostioničar je pokazao glavom prema niskom zidu. „Prostor s one strane je najbolje što mogu da vam ponudim, sem ako ne želite da uzmete sobu. To je za mornare kada dođu s reke. Izgleda da polovina posada ima nešto protiv onih drugih. Ne želim da se moja gostionica krši od tuča, pa ih zato držim razdvojene.“ Sve vreme odmeravao je Tomov plašt i sada nakrivi glavu, gledajući ga lukavo. „Da li ostajete? Već duže vreme ovde nije bilo zabavljača. Ljudi bi stvarno dobro platili nešto što bi moglo da im skrene misli. Spustio bih malo cenu tvoje sobe i obroka.“

Neprimećeno, pomisli Rand sumorno.

„Suviše ste velikodušni“, reče Tom uz vešt naklon. „Možda ću prihvatiti vašu ponudu. Ali, za sada, malo privatnosti.“

„Doneću vam vino. Zabavljač ovde može da zaradi dobre pare.“