Stolovi sa suprotne strane zida bili su prazni, ali Tom je izabrao jedan u sredini. „Sada niko ne može da nas prisluškuje, a da mi ne primetimo“, objasni. „Da li ste ga čuli? Spustiće cenu. Ma, udvostručio bih njegov promet samo sedeći ovde. Svaki pošten gostioničar da je zabavljaču smeštaj i hranu i dobrano priđe.“
Goli stolovi nisu bili baš najčistiji, a pod nije bio čišćen danima, ako ne i nedeljama. Rand se osvrnu okolo i napravi grimasu. Gazda al’Ver ne bi dopustio da njegova gostionica bude tako prljava, makar i ako bi morao da ustane iz bolesničke postelje da se pobrine za to. „Nas zanimaju samo podaci. Zar si zaboravio?“
„Zašto smo ovde?“, upita Met. „Prošli smo kraj drugih gostionica koje su izgledale čistije.“
„Pravo od mosta“, reče Tom, „ide put za Kaemlin. Svako ko prolazi kroz Beli Most prolazi preko ovog trga, sem ako ne ide rekom, a znamo da vaši prijatelji nisu. Ako nisu čuli ovde za njih, onda ih nema uopšte. Pustite mene da pričam. Moramo biti oprezni.“
U tom trenutku pojavio se gostioničar noseći u jednoj ruci tri ulubljena limena krčaga. Debeli čovek mahnu krpom preko stola, spusti krčag i uze Tomov novac. „Ako ostanete, nećete morati da plaćate za piće. Vino je ovde dobro.“
Samo se Tom osmehivao. „Razmisliću o tome, gostioničaru. Šta ima novo? Odavno nismo čuli novosti.“
„Velike vesti, eto Šta. Velike vesti.“
Gostioničar prebaci krpu preko ramena i privuče stolicu. Nasloni se prekrštenih ruku na sto i sede uz dugi uzdah, primetivši kako mu prija da se spusti malo i odmori noge. Zvao se Bartim i nastavio je da priča o nogama vrlo detaljno: o žuljevima i kurjim očima, koliko je vremena provodio stojeći i u čemu ih je potapao, sve dok ga Tom nije podsetio da im kaže vesti, a onda promeni temu ne zastajući.
Vesti su bile značajne, baš kao što je i rekao. Logan, lažni Zmaj, bio je zarobljen posle velike bitke blizu Lugarda, kada je pokušavao da prebaci svoju vojsku od Geldana do Tira. Zbog Proročanstava — da li shvataju? Tom klimnu, a Bartim nastavi. Putevi na jugu bili su krcati ljudima, srećnicima koji su pobegli s onim što su mogli da ponesu na leđima. Hiljade izbeglica, u svim pravcima.
„Niko“, nasmejao se Bartim suvo, „nije podržavao Logana, naravno. Oh, ne, nećete pronaći mnogo njih koji bi to priznali, ne sada. Svi su samo izbeglice koje pokušavaju da pronađu neko bezbedno mesto dok traju nevolje.“
Aes Sedai su uhvatile Logana, naravno. Bartim je pritom pljunuo na pod, i ponovo kada je rekao da su odvele lažnog Zmaja na sever, u Tar Valon. Bartim je bio pošten čovek, tako je rekao, ugledan. Što se njega tiče, Aes Sedai mogu da idu u Pustoš, odakle su i došle, i da odnesu Tar Valon sa sobom. On ne bi prišao ni na hiljadu milja Aes Sedai, ako bi bilo po njegovom. Naravno, zastajale su u svakom selu i gradu na putu ka severu da pokažu Logana, tako je čuo. Da pokažu ljudima da je lažni Zmaj uhvaćen i da je svet ponovo bezbedan. To hi voleo da vidi, pa čak i ako bi to značilo da mora da se približi Aes Sedai. Bio je u velikom iskušenju da ode za Kaemlin.
„Odvešće ga tamo da ga pokažu kraljici Morgazi.“ Gostioničar je dodirnuo čelo s puno poštovanja. „Nikada nisam video kraljicu. Čovek bi trebalo da vidi sopstvenu kraljicu, zar ne?“
Logan je mogao da radi
Rand je slušao s iskrenim zanimanjem. Kada je Padan Fejn pričao u Emondovom Polju o lažnom Zmaju, o čoveku koji je zaista mogao da koristi Moć, bile su to najznačajnije vesti u Dve Reke. Ono što se kasnije desilo nateralo ga je da zaboravi na to, ali i dalje je to bilo nešto o čemu će ljudi pričati godinama, i prepričavati svojim unučićima. Bartim će svojima verovatno reći da je video Logana, bez obzira da li je to tačno. Niko nikada neće pričati o nečemu što se desilo tamo nekim seljacima iz Dve Reke, sem ako i oni sami nisu odatle.
