To poslednje bilo je namenjeno Mogedijen, na klimavoj stolici u ćošku. Ninaevu je beskrajno izluđivalo to što se žena ne znoji. Tvrdila je da je potrebno vreme provedeno u baratanju sa Moći da bi se postigla tolika odvojenost koja omogućuje prenebregavanje vrućine ili hladnoće, što nije bilo ništa bolje od neodređenih obećanja Aes Sedai da će im to „na kraju" samo doći. Ninaeva i Elejna su se kupale u znoju, Mogedijen je izgledala sveže kao prolećni dan i, Svetlosti, kako ih je to samo jedilo!
„Rekla sam da bi trebalo da mogu.“ Mogedijenine tamne oči sevale su kao da se brani, mada je uglavnom gledala u Elejnu; uvek je bila usredsredena na onu koja je na sebi imala a’dam. „Trebalo. Zaštite se mogu satkati na hiljade načina. Za svrdlanje rupe kroz neku od njih mogu biti potrebni i dani.“
Ninaeva je zadržala jezik za zubima, ali jedva. Pokušavale su već danima. Ovo je bilo treći put od dolaska Tarne Fejr, a Dvorana je sestra i dalje čuvala kao tajnu Elaidinu poruku koju je donela Crvena. Pa, Šerijam, Mirela i takve kao one već su znale – Ninaeva se ne bi iznenadila kad bi sve saznale pre Dvorane – ali čak su i Sijuan i Leana bile izostavljane sa tih dnevnih sastanaka. Ili su makar tvrdile da je tako.
Ninaeva shvati da čupka suknje i umiri ruke. Morale su nekako da saznaju šta to Elaida hoće – i još važnije, šta će Dvorana odgovoriti. Morale su. Nekako.
„Moram poći" uzdahnu Elejna. „Moram još nekim sestrama pokazati kako pravim terangreal.“ Vrlo je malo Aes Sedai u Salidaru pokazivalo sklonost prema tome, ali sve su želele da nauče, a većina je izgleda mislila da može, čim im Elejna bude dovoljno dugo pokazivala. „Možeš poneti ovo" nadoda ona raskopčavajući narukvicu. „Hoću da pokušam nešto novo kada sestre završe sa mnom, a onda ću da držim čas polaznicama.“ Nije ni zbog toga zvučala zadovoljno, ne onako kao prvi put. Posle svakog časa vraćala se toliko puna razdraženosti da je bila nakostrešena kao mačka. Najmlađe devojke bile su preterano željne i skakale su pred rudu iako pojma nisu imale šta treba da urade, često bez pitanja, a najstarije, iako nešto opreznije, bile su sklonije tome da se raspravljaju ili jednostavno da ne izvrše nalog žene šest godina mlađe od njih. Elejna je počela da mrmlja „budalaste polaznice" i „tvrdoglave idiotkinje" kao neka Prihvaćena koja se time bavi već deset godina. „Iskoristi vreme za pitanja. Možda ćeš imati više sreće od mene i saznati kako da pronađeš muškarca.“
Ninaeva odmahnu glavom. „Ja ovog jutra treba da pomognem Džaniji i Delani u poslu s beleškama.“ Nije mogla da ne iskrivi lice. Delana je bila predstavnica Sivog ađaha, baš kao i Džanija Smeđeg, ali Ninaeva od njih neće dobiti ni mrvice. „A onda imam još jednu
Zlatokosa žena izveštačeno uzdahnu, ali ponovo prikopča narukvicu. Po Ninaevinom mišljenju, Elejna se isuviše pouzdavala u a’dam. Istina, sve dok je ogrlica oko Mogedijeninog vrata, svaka žena kadra da usmerava mogla je da je pronađe pomoću narukvice i da je kontroliše. Ako niko nije na sebi imao narukvicu, ova nije mogla da pređe više od desetak koraka od nje, a da ne padne na kolena i povraća, dok bi se isto dogodilo i kada bi pomerila narukvicu više od nekoliko pedalja od mesta gde je ostavljena, ili pokušala da sama raskopča ogrlicu. Možda bi je držala i o klinu, ali moguće je bilo da jedna Izgubljena ume da smisli kako to da zaobiđe, ukoliko joj se ukaže prava prilika. Jednom, u Tančiku, Ninaeva je ostavila Mogedijen zagrađenu štitovima i vezanu primenom Moći, samo na nekoliko trenutaka, a ova je uspela da pobegne. Način na koji je to uradila bio je predmet jednog od prvih pitanja koje joj je Ninaeva postavila kada je ova ponovo uhvaćena, mada je čupanje odgovora iz nje maltene zahtevalo da joj zavrne šiju. Izgleda da je razvezani štit ranjiv ukoliko žena zagrađena njime ima malo vremena i strpljenja. Elejna je ustrajno tvrdila da to ne bi delovalo protiv adama – tu nije bilo čvora koji bi se napao, a sa ogrlicom oko vrata Mogedijen nije mogla čak ni da pokuša da dodirne saidar bez dozvole – ali Ninaeva je radije želela da ništa ne stavlja na kocku.
„Prepisuj polako", reče Elejna. „Ja sam već prepisivala za Delanu. Ta ti
Ninaeva se namršti. Njena ruka možda nije uredna i pažljiva kao Elejnina, ali ona nije neka praznoglavica koja je naučila samo koji kraj pera treba da umoči u mastilo. Mlađa žena to nije primetila i jednostavno je šmugnula iz sobe sa osmehom. Možda je samo htela da joj pomogne savetom. Ako Aes Sedai ikada saznaju koliko ona mrzi prepisivanje, počeće da je na to teraju po kazni.
„Možda treba da odeš Randu", reče Mogedijen iznenada. Sedela je drugačije, uspravno. Tamne oči bile su joj prikovane za Ninaevine. Zašto?
„Kako to misliš?" upita Ninaeva.
