„Svetlost mi je svedok da je tako“, promrmlja prosedi rabadžija namrštenoj ženi koja je na sebi imala dobro skrojenu vunenu haljinu sobarice Aes Sedai. „Elaida je mrtva. Crvena je došla da pozove Šerijam da bude nova Amirlin.“ Žena klimnu glavom, prihvativši svaku reč.
„Ja kažem da je Elaida dobra Amirlin”, reče jedan muškarac u grubom kaputu, pomerivši naramak pruća na ramenu. „Dobra koliko i svaka druga.“ On nije to promrmljao svom sadrugu. Rekao je to naglas, trudeći se iz sve snage da se ne obazire kako bi video ko ga je čuo.
Ninaevi se usta kiselo iskriviše. On je želeo da ga čuju. Kako je Elaida uopšte
Bilo joj je potrebno vreme da pronađe onu koju je tražila. Bile su joj potrebne grupe dece u igri, a u Salidaru dece nije bilo mnogo. Naravno, Birgita je posmatrala kako se petorica dečaka muvaju ulicom i dobacuju jedan drugome vrećicu sa kamičcima, smejući se gromoglasno kad god bi neki od njih bio pogođen, uključujući i tog pogođenog. Nije to bilo nimalo smislenije od većine dečačkih igara. Ili muških.
Naravno, Birgita nije bila sama. Retko je i bila, osim ako se ne bi potrudila. Kraj njenog ramena je stajala Areina i brisala znoj koji joj je lio niz lice, trudeći se da ne pokazuje koliko su joj deca dosadna. Godinu ili dve mlađa od Ninaeve, Areina je tamnu kosu uplela u kiku koja je šarom podražavala Birgitinu zlatnu, iako joj je dopirala tek nešto ispod ramena; Birgitina je visila kako treba, sve do struka. I odećom je oponašala Birgitu – u svetlosivom kaputu do struka i komotnim čakširama bronzane boje, skupljenim oko gležnja iznad niskih čizama sa uzdignutim potpeticama – kao i lukom koji je nosila i tobolcem o pojasu. Ninaeva nije verovala da je Areina ikada držala luk u ruci pre nego što je upoznala Birgitu. Nije obraćala pažnju na tu ženu.
„Moram da razgovaram s tobom", reče ona Birgiti. „Nasamo.“
Areina je pogleda, sa gotovo prezimim izrazom u očima. „Mislila sam da češ se ovog lepog dana zaogrnuti šalom, Ninaeva. O, ženo. Izgleda da se znojiš kao kobila. Zašto?“
Ninaevi se lice zateže. Ona se s tom ženom sprijateljila pre Birgite, ali prijateljstvo im se rastopilo po dolasku u Salidar. Saznanje da Ninaeva nije sasvim Aes Sedai izazvalo je nešto jače od razočaranja. Areina se samo na Birgitin zahtev uzdržala da ne obavesti Aes Sedai kako je ova glumila jednu od njih. Pored toga, Areina se zaklela kao Lovac na Rog i Birgita je svakako bila bolji uzor za takav život nego Ninaeva. Kad pomisli samo kako je nekada žalila tu ženu zbog njenih modrica!
„Po tvom licu", reče Birgita sa znojavim osmehom, „reklo bi se da si spremna da zadaviš nekoga – verovatno Areinu, kad je več tu – ili ti se haljina smakla usred čopora vojnika, a nisi ispod nje imala bluzu.“ Areina frknu nasmejavši se, ali izgledala je preneraženo. Ninaeva nije znala otkud to; žena je imala dovoljno vremena da se navikne na Birgitin takozvani smisao za humor, koji je više priličio kakvom neobrijanom muškarcu koji je zabio nos u vrč i napunio trbuh pivom.
Ninaeva je zakratko gledala kako se dečaci igraju, ne bi li svojoj razdraženosti dala priliku da zgasne. Bilo je gore od beskorisnog da se razbesni sada, kada mora da moli za uslugu.
Sevi i Džaril bili su među dečacima koji su izbegavali i dobacivali vrećicu. Žute su imale pravo u vezi s njima; zaista im je trebalo samo vreme. Posle bezmalo dva meseca provedena u Salidaru s ostalom decom, lišeni straha, smejali su se i vikali jednako glasno kao i ostali.
Iznenadna misao pogodi je kao malj. „Marigan" je još vodila računa o njima, mada nevoljno, starala se da budu okupani i nahranjeni, ali sada su ponovo govorili i svakog časa mogli su da kažu da im ta žena nije majka. Možda su to već uradili. To možda i ne bi izazvalo pitanja, ali opet, možda i bi, a pitanja bi mogla da sruše kuću od grančica koju su napravile, pravo njima na glave. U dnu stomaka ponovo joj se pojavi ledena lopta. Zašto već ranije nije pomislila na to?
Trgla se kad joj je Birgita dodirnula ruku. „Šta je bilo, Ninaeva? Izgledaš kao da ti je najbolja drugarica upravo umrla i proklela te poslednjim dahom.“
