„Moramo to saznati sada" prošišta Ninaeva, progutavši knedlu, „beno jedna s muškim mozgom.“ Gluposti? Naravno da nikad nije pravila gluposti! Ne sme se razbesneti. Ako ubedi Elejnu da pođu, za dan ili dva moguće je da ne budu tu. Najbolje je bilo da ne čačka ponovo to zmijsko leglo.
Uzdrhtavši – pomalo razmetljivo, pomislila je Ninaeva – Birgita se nasloni na svoj luk. „Jednom su me uhvatili kako uhodim Aes Sedai. Tri dana kasnije su me naglavačke izbacili i pobegla sam iz Šemala čim sam se dokopala konja. Nemam nameru da ponovo prolazim kroz to kako bih vam obezbedila jedan dan koji vam nije potreban.“
Ninaeva je ostala mirna. Nije se trudila da zadrži smiren izraz lica, niti da ne škrguće zubima, niti da ne cima pletenicu. Bila je mirna. „Nikada nisam čula da si uhodila Aes Sedai.“ Čim je izgovorila te reči, poželela je da ih povuče. Srž Birgitine tajne bila je u tome što je ova bila Birgita iz priča. Nije se smelo pominjati ništa što bi ih povezalo.
Birgitino lice je načas bilo kao od kamena, skrivajući sve unutra. Bilo je to dovoljno da natera Ninaevu da zadrhti; previše je bola bilo skriveno u tajni te žene. Kamen se konačno ponovo pretvori u krv i meso i Birgita uzdahnu. „Vremenom se sve menja. I sama sada teško prepoznajem te priče, a onu drugu polovinu ni najmanje. Nećemo više o torne “ To očigledno nije bio predlog.
Ninaeva zausti bez jasne predstave o tome šta će reći – njen dug prema Birgiti podrazumevao je odsustvo želje da čačka po ženinom bolu, ali da bude odbijena zbog dva jednostavna zahteva...! – kada se na ulazu u sokače iznenada začu glas neke treće žene.
„Ninaeva, Džanija i Delana traže da smesta odeš kod njih.“
Ninaeva umalo ne poskoči u vazduh, baš kao što joj je srce poskočilo pravo u grlo.
Na ulazu u sokače, Nikola odevena kao polaznica načas je izgledala zaprepašćeno. Baš kao i Birgita; onda se veselo zagledala u svoj luk.
Ninaeva je morala dvaput da proguta knedlu da bi uspela da progovori. Koliko je toga ta žena čula?„Ako misliš da je to način da se obratiš jednoj Prihvaćenoj, Nikola, bolje da brzo naučiš da nije, kako te drugi ne bi naučili.“
Bila je to prikladna rečenica za jednu Aes Sedai, ali tamne oči vitke žene posmatrale su Ninaevu, odmeravajuči je od glave do pete. „Izvinjavam se, Prihvaćena", reče ona i načini kniks. „Potrudiću se da budem pažljivija.“
Kniks je bio taman dovoljno dubok za Prihvaćenu, do poslednjeg palca, a ako je ton i bio hladan, nije bio dovoljno hladan da bi zbog njega bila prekorena. Areina nije bila jedina saputnica koja se razočarala kada je saznala istinu o Elejni i Ninaevi, ali Nikola se saglasila da čuva tajnu kao da je iznenađena što su uopšte pomislile da to od nje zatraže. A onda, pošto je ispitivanje otkrilo da ona može naučiti da usmerava, oči su joj postale procenjivačke.
Ninaeva je to sasvim dobro razumela. Nikoli je nedostajala urođena iskra – bez podučavanja ona nikada ne bi ni dotakla saidar – ali već se pričalo o tome koliko obećava i o snazi koju će jednog dana postići ako se bude potrudila. Pre dve godine, sa više moći u sebi od bilo koje polaznice tokom vekova, izazvala bi pravo uzbuđenje. Ali to je bilo pre Elejne i Egvene, kao i pre same Ninaeve. Nikola nikada nije rekla ni reč, ali Ninaeva je opet bila sigurna da je ova rešena da sustigne Elejnu i Ninaevu, ako ne i da ih nadmaši. Ona nikada nije prešla granicu pristojnosti, ali je često koračala po njoj.
Ninaeva joj oštro klimnu glavom. Razumevanje nije odstranilo iz nje želju da tu budalu od žene išiba korenom ovčijeg jezika zbog čiste gluposti. „Gledaj da bude tako. Idi i reci Aes Sedai da ću biti s njima za koji trenutak.“ Nikola ponovo načini kniks, ali dok se okretala, Ninaeva reče: „Čekaj.“ Žena smesta stade. Toga sada više nije bilo, ali Ninaeva je načas bila sigurna da je ugledala sev – zadovoljstva? „Jesi li mi rekla sve?“
„Poslale su me da ti kažem da dođeš, Prihvaćena, i to sam i učinila.“ Blaga kao voda koja je nedelju dana stajala u bokalu.
„Šta su ti rekle? Od reči do reči.“
„Od reči do reči, Prihvaćena? Ne znam mogu li se
