Ninaeva umalo ponovo nije progutala knedlu. Samo zato što Aes Sedai ne mogu da lažu, nije svaka njihova pretnja morala da se shvati bukvalno, ali je razlika bila ponekad toliko mala da bi i vrabac skapao od gladi na njoj. Pred bilo kim osim Nikole, zaskičala bi: „O, Svetlosti!" i potrčala. Ali ne i pod tim pogledom. Ne pred ženom koja kao da je popisivala sve njene slabosti. „U tom slučaju, pretpostavljam da nema potrebe da ideš ispred mene. Idi i obavljaj svoje druge dužnosti.“ Okrenuvši leđa Nikolinom kniksu kao da nema ni najmanje brige na svetu, ona se obrati Birgiti. „S tobom ću kasnije razgovarati. Predlažem da do tada ne činiš ništa.“ Uz malo sreće, to ju je moglo zadržati dalje od Una. Uz mnogo sreće.
„Razmotriču tvoj predlog", reče Birgita ozbiljno, ali u mešavini saosećanja i veselja na njenom licu nije bilo ničeg ozbiljnog. Ta žena je poznavala Aes Sedai. U neku ruku, znala je o Aes Sedai više od samih Aes Sedai.
Nije joj preostalo ništa drugo do da to prihvati i da se nada. Kada je Ninaeva pošla ulicom, Nikola joj se pridruži. „Rekla sam ti da odeš i obavljaš svoje druge dužnosti.“
„Kazale su da se vratim kada te pronađem, Prihvaćena. Je li to jedna od tvojih biljaka? Zašto koristiš biljke? Je li to zato što ne možeš...? Oprosti, Prihvaćena. Nije trebalo to da pominjem.“
Ninaeva trepnu u vrećicu s mentom koju je držala u ruci – nije se setila da ju je izvadila – pa je strpa natrag u torbicu. Poželela je da sažvaće čitavu vrećicu lišća. Pravila se da nije čula izvinjenje i njegov razlog; koliko je prvo bilo lažno, toliko je potonje bilo namerno. „Koristim bilje zato što Isceljivanje nije uvek nužno.“ Da li će je Žute prekoriti ako to dođe do njih? One su s prezirom gledale na bilje; činilo se da su zainteresovane samo za bolesti kojima je trebalo Isceljivanje. Ili makar one kod kojih se oraščići nisu razbijali maljem. Zbog čega je uopšte brinula zbog onoga što govori Nikoli i mogućnosti da ova to prenese drugim Aes Sedai? Ta žena je polaznica, kako god da gleda na nju i Elejnu. Nije bilo važno kako gleda na njih. „Ućuti“, reče ona razdraženo. „Hoću da razmislim.“
Nikola je zaćutala dok su se probijale kroz gužvu na ulicama, ali Ninaevi se činilo da se žena vuče. Možda je samo umislila, ali Ninaevu su zabolela kolena od napora da ne ide brže od nje. Ni u kom slučaju nije smerala da dopusti da se Nikoli učini kako ona žuri.
Okolnosti su u njoj izazvale spori plamen. Od svih koje su mogle poslati po nju, teško je mogla da zamisli ikog goreg od Nikole i njenih očiju. Birgita je verovatno iz ovih stopa pohitala da pronađe Una. Predstavnice verovatno saopštavaju Tarni da su spremne da kleknu i poljube Elaidin prsten. Sev i Džaril verovatno govore Šerijam da nemaju pojma ko je ta „Marigan". Bio je to jedan od takvih dana, a žeženo sunce prevalilo je tek četvrtinu puta do svog zenita na nebu bez oblaka.
Džanija i Delana su čekale u prednjoj sobi male kuće koju su delile sa još tri Aes Sedai. Naravno, svaka je imala svoju spavaću sobu. Svaki Ađah je imao kuću za svoje sastanke, ali Aes Sedai su bile raštrkane po selu u zavisnosti od toga kada su stigle. Mršteći se u pod, napućenih usana, Džanija kao da nije ni primetila njihov dolazak. Ali svetlokosa Delana – kose toliko plave da se nije moglo razaznati je li zapravo bela ili plava – prikovala je pogled jednako svetlih plavih očiju za njih čim su kročile unutra. Nikola se trže. Ninaevi bi to više prijalo da i sama nije učinila isto. Obično se oči dežmekaste Sive nisu razlikovale od očiju bilo koje druge Aes Sedai, ali kad bi se zaista usredsredile na nekoga, činilo se da više niko drugi ne postoji. Neki su govorili da je Delana uspešan posrednik zato što su obe strane u sporu spremne da se dogovore samo da bi je naterale da više ne zuri. Čovek se zapita šta je to skrivio, iako nije učinio ništa. Spisak koji se Ninaevi pojavio u mislima naterao ju je da načini jednako duboki kniks kao i Nikola, pre nego što je to i shvatila. „Ah“, reče Džanija, trepnuvši kao da su one upravo nikle iz poda, „tu ste.“
„Oprostite što kasnim", reče Ninaeva žurno. Neka Nikola čuje šta god poželi. Delana je zurila u nju, a ne u Nikolu. „Izgubila sam osećaj za vreme i...“
„Nije važno.“ Delanin glas bio je dubok za jednu ženu, a naglasak grleni odjek Unovog šijenarskog. Bio je neobično melodičan za tako bucmastu ženu, ali opet, Delana je bila neobično graciozna za nekog tako dežmekastog. „Nikola, idi sad. Do svog sledećeg časa pomagačeš Faolajn u poslovima.“ Nikola smesta načini novi kniks i šmugnu napolje. Možda je želela da čuje šta če Aes Sedai reći Ninaevi zbog kašnjenja, ali niko nije smeo da se zamera Aes Sedai.
Ninaevi ne bi smetalo ni da su Nikoli izrasla krila. Upravo je shvatila da na stolu gde su Aes Sedai obedovale nema mastionice, posude s peskom, pera niti papira. Ničeg od onog što joj treba. Zar je ona morala to da ponese? Delana je
