Gospodar haosa полностью

Polje svetlosti hujalo je kraj nje dok je Egvena hitala dalje od sna Mudre. Da je videla i Amis i Melainu, možda ne bi pobegla, ali ako one ne spavaju niti sanjaju, možda hodaju kroz snove. Jedna od njih mogla bi da bude gde i ona, čak spremna da se obruši i odvuče je iz sna, ili u sopstveni san. Sumnjala je da bi mogla da ih spreči, još ne. Bila bi joj na milost i nemilost, samo kao deo njenog sna. Bilo je dovoljno teško držati se unutar nečijeg sna kada su snevači obične osobe, bez ikakve predstave o tome šta se dešava, mada nimalo teže od izlaska pre nego što prestanu da sanjaju o njoj, što teško da bi uradili pre buđenja sa njenim stvarnim prisustvom u snu. Sa jednim šetačem kroz snove, jednako svesnim svojih snova kao i sveta jave, to je bilo nemoguće. I isto tako najmanji deo svega.

Sinulo joj je da se ponaša kao budala. Bežanje je beskorisno. Da su je Amis ili Melaina pronašle, ona bi već bila negde drugde. Kad je to posredi, možda juri pravo prema njima. Hujanje svetala kraj nje nije usporilo, već se jednostavno sasvim zaustavilo. Tako je to išlo tu.

Uznemirena, razmislila je šta sledeće da uradi. Pored onoga što je mogla da nauči o Tel’aran’riodu, glavni cilj joj je tu bio da prikupi nekoliko odlomaka svetskih događaja. Povremeno se činilo da Mudre neće da joj kažu ni da li je svanulo, ako već sama to ne može da vidi. Rekle su joj da se ne sme uzbuđivati. Kako je to mogla da izbegne, kad je strepila nad onim što ne zna? To je radila u Beloj kuli; pokušavala je da nasluti nešto od Elaidinih namera. I Alvijarininih. Do sada je mogla da nađe samo naznake, i to tek pokoju. Mrzela je neupućenost; neznanje je za nju bilo kao da je najednom oslepela i ogluvela.

Pa, sada je cela Kula skinuta s njenog spiska; moralo je biti tako, kad već više nije mogla da bude sigurna koji su delovi. Ostatak Tar Valona već je bio odsečen, kada umalo četvrti put nije naišla na ženu bakarne kože, koja je sada zadovoljno klimala glavom dok je, za ime sveta, zagledala štalu naizgled sveže obojenu u plavo. Ko god ona bila, nije se dosanjala u Tel’aran’riod načas niti slučajno; nije nestala, kako to rade obični snevači, i činilo se da je sazdana od izmaglice. Očito je koristila terangreal, što je značilo da je gotovo sigurno Aes Sedai. Egvena je znala samo za jedan ter’angreal koji omogućuje pristup Svetu snova bez usmeravanja, a njega imaju Ninaeva i Elejna. Ali mršava žena nije bila dugo Aes Sedai. Veoma lepa – i u besramno tankoj haljini – izgledala je kao da je Ninaevinih godina, a ne bezvremeno.

Egvena je mogla da pokuša da je prati – na kraju krajeva, ova je mogla biti iz Crnog ađaha; one su ukrale ter’angreal za snove – ali je odmeravala rizik da bude otkrivena, zarobljena čak, sa činjenicom da nikome ne bi mogla da saopšti šta je saznala, ne dok ne bude u stanju da ponovo razgovara s Ninaevom i Elejnom, ne osim ako ne otkrije nešto toliko kobno da sve zavisi od toga... Najzad, Crni ađah je bio stvar Aes Sedai; sasvim po strani od svih drugih razloga za čuvanje tajni, ona nije mogla to nikome da kaže. Jednostavno nije imala izbora.

Odsutno je zagledala najbliža svetla u mraku. Nije prepoznala nijedno. Bila su sasvim nepomična oko nje, treperave zvezde zaleđene u providnom crnom ledu.

U Svetu snova odnedavno je bilo previše nepoznatih da bi bila mirna. Dve nepoznate, ali i to je za dve previše. Žena bakarne kože i još jedna, stamena i lepa žena koja se kretala odlučnim korakom, plavih očiju i odlučnog lica. Odlučna žena, kako je Egvena mislila o njoj, mora biti sama u stanju da uđe u Tel’aran’riod – izgledala je čvrsto, a ne izvajana od magle – i ko god bila, i koji god razlog bio za njen boravak tu, kretala se Kulom češće nego Ninaeva, Elejna, Šerijam i sve ostale zajedno. Činilo se da se pojavljuje posvuda. Pored Kule, umalo nije iznenadila Egvenu prilikom njenog poslednjeg putovanja do Tira. Ne u noći sastanka, naravno; žena je hodala oko Srca Kamena, ljutito mrmljajući sebi u bradu. A bila je i u Kaemlinu prilikom poslednja dva Egvenina putovanja.

Izgledi da ta odlučna žena pripada Crnom ađahu bili su jednako veliki kao kada je posredi i ona druga, ali opet, jedna ili druga su mogle biti iz Salidara. Ili obe, mada ih Egvena nikada nije videla zajedno, niti sa bilo kojom iz Salidara. Kad je već kod toga, i jedna i druga mogle su biti iz same Kule. Bilo je i tu dovoljno podela da jedna strana uhodi drugu, i pre ili kasnije Aes Sedai iz Kule saznaće za Tel’aran’riod, ako već nisu. Dve nepoznate žene bile su samo pitanja bez odgovora. Jedino što je Egvena mogla da smisli bilo je da ih izbegava.

Naravno, ona je odnedavno pokušavala da izbegava svakoga u Svetu snova. Počela je da se osvrće preko ramena, da pomišlja kako se neko šunja iza nje, da vidi koješta. Pomišljala je da je načas videla Randa, Perina, pa čak i Lana, krajičkom oka. Naravno, to je samo umišljala, ili se možda slučajno doticala njihovih snova, ali povrh svega drugog, bila je zbog toga plaha kao mačka u štenari.