Urijen se malo isceri i klimnu glavom, mada je mahnuo prema Kairhijenu otprilike u visini glave i promrmljao: „Miševi ovde mogu biti krupni.“
Rand je za trenutak mislio da Sulin smera da se usprotivi. Njen preki pogled potrajao je ipak samo časak pre nego što je klimnula glavom. Ali, i dalje su joj usta bila stisnuta. Nesumnjivo će je čuti do kraja kada oko njih ostanu samo Device.
Radna soba je bila velika prostorija, ispunjena oštrim suprotnostima čak i drugi put kada ju je video. Na visokoj gipsanoj tavanici, prave linije i oštri uglovi tvorili su kitnjastu šaru koja se ponavljala, kao i oko zidova i na širokom kaminu sa pročeljem od plavog mermera. Jedan masivni sto stajao je nasred poda, prekriven papirima i mapama, obeležavajući neku vrstu granice. Kraj dva visoka uska prozora s jedne strane kamina bile su glinene saksije na visokim stalcima, sa sitnim biljkama koje su cvetale malobrojnim crveno-belim pupoljcima. S te strane stola dugačka tapiserija prikazivala je lađe na moru i ljude koji izvlače mreže pune skuše, izvora majenskog bogatstva. Obruč za vez, sa iglom i crvenim koncem koji je visio sa poludovršenog rada, nalazio se na stolici visokog naslona širokoj dovoljno da se Berelajn sklupča tamo ako poželi. Na podu je bio samo jedan tepih, sa cvetnim šarama zlatne, crvene i plave boje, a na stočiću kraj stolice bio je srebrni bokal za vino i pehari na srebrnom poslužavniku, kao i tanka knjiga u crvenom povezu sa zlatom protkanim komadom kože koji je obeležavao gde je Berelajn stala sa čitanjem.
S druge strane stola pod je bio prekriven slojevima čilima jarkih boja, sa razbacanim crvenim, plavim i zelenim jastucima s kićankama. Vrećica za duvan, lula kratkog vrata i mašice ležale su kraj prekrivene mesingane činije povrh male mesingom optočene škrinje, dok je nešto veći sanduk, okovan gvožđem, na sebi imao u slonovači izrezbarenu nezgrapnu životinju za koju je Rand sumnjao da uopšte postoji. Dvadesetak knjiga raznoraznih veličina, od dovoljno malih da stanu u džep kaputa do velikih toliko da ih je čak i Ruark morao podizati obema rukama, stajalo je u urednom nizu na podu duž zida. Aijeli su u Pustari proizvodili sve što im je bilo potrebno, osim knjiga; torbari su se obogatili među Aijelima dovlačeći samo knjige.
„Sad“ reče Rand kada su se vrata zatvorila i ostavila ga nasamo s Ruarkom i Berelajn, „kakvo je stanje zaista?“
„Kao što sam rekla", odgovori Berelajn. „Onoliko dobro koliko se može očekivati. Još se više priča o Karalini Damodred i Toramu Rijatinu na ulicama, ali ljudi su većinom previše umorni da bi bar neko vreme želeli još jedan rat.“
„Priča se da im se priključilo deset hiljada andorskih vojnika.“ Ruark poče da puni lulu palcem. „Glasine uvek uvećavaju broj deset puta, ako ne i dvadeset, ali opet je zabrinjavajuće ako je istina. Izvidnici vele da ih nema mnogo, ali ako se ostave da rastu, mogli bi postati nešto više od puke smetnje. Žuta mušica je gotovo premala da bi je video, ali ako ostaviš njeno jaje u koži, ostaćeš bez ruke ili noge pre nego što se ono izlegne – ako te već ne ubije.“
Rand se oglasi neodređenim zvukom. Darlinova pobuna u Tiru nije bila jedina s kojom je morao da se suoči. Kuća Rijatin i kuća Damodred, poslednje dve koje su držale Sunčev presto, bile su ogorčeni suparnici pre nego što se Rand pojavio, i verovatno će to ponovo biti ako on nestane. Sada su to suparništvo odložili u stranu – makar na površini; ono što se sa Kairhijenjanima zbivalo ispod površine moglo je biti nešto sasvim drugo – pa su poput Darlina smerali da prikupe snagu negde gde su Toram i Karalina mislili da je bezbedno. U njihovom slučaju, na obroncima Kičme sveta, onoliko daleko od grada koliko mogu biti a da i dalje ostanu u zemlji. Okupili su istu mešavinu kao i Darlin; plemiće, uglavnom srednjeg značaja; iseljene seljane, neke neskrivene plaćenike i možda nekoliko bivših razbojnika. I Nijalova ruka mogla se naslutiti, baš kao i kod Darlina.
Ti obronci nisu bili nipošto tako nepristupačni kao Hadon Mirk, ali Rand se uzdržavao: imao je previše neprijatelja na previše mesta. Ako bi zastao da tu spljeska Ruarkovu žutu mušicu, drugde bi mogao otkriti da mu je za leđima leopard. Imao je na pameti da se najpre reši leoparda. Kad bi još samo znao gde su svi ostali leopardi.
„A šta je sa Šaidoima?", upita on, spustivši Zmajevo žezlo na polurazmotanu mapu. Na njoj se video sever Kairhijena i planine zvane Rodoubičin Bodež. Šaidoi možda nisu toliko veliki leopard kao Samael, ali su znatno veći od velikog gospodara Darlina ili gospe Karaline. Berelajn mu pruži pehar s vinom i on joj zahvali. „Jesu li Mudre išta rekle o Sevaninim namerama?“
