„Oni to izopačuju", zareža Ruark. „Mnogi se raspituju za naše običaje i ko ne bi podučavao one koji se raspituju staje ispravno? Čak i jednog drvoubicu.“ Činilo se da je spreman da pljune. „Ali oni izvrću sve što im se kaže." „Zapravo, ne izvrću baš“, usprotivila se Berelajn. „Samo prilagođavaju, rekla bih.“ Ruarku se obrve malo podigoše, a ona uzdahnu. Havijenovo lice bilo je oličenje uvređenosti, pošto mu je vladarka bila izazvana. Ni Ruark ni Berelajn to nisu primetili; njihova pažnja bila je usmerena na Randa, On je slutio da su njih dvoje često raspravljali o tome.
„Izvrću“ ponovo Ruark odlučno. „Te budale u belom dole tvrde da su oni gai’šaini. Gai’šaini!“ Ostali Aijeli zažamoriše; među Devicama ponovo zaleprša govor ruku. Havijen poprimi izgled kao da mu je pomalo neprijatno. „U koju su to bitku ili pohod oni bili povedeni? Kakav su toh naneli? Potvrdila si moju zabranu borbi u gradu, Berelajn Peron, a oni opet održavaju dvoboje gde god misle da to neće biti otkriveno, a onaj koji izgubi obuče se u belo. Ako jedno udari drugo, a oboje su naoružani, onaj udareni traži dvoboj, a ako bude odbijen, obuče se u belo. Kakve to veze ima s čašću i dužnošću? Sve izvrću, i rade ono od čega bi i Šaraman pocrveneo. Treba stati tome na put, Rande al’Tore.“
Berelajn tvrdoglavo stisnu vilicu, a šake joj se stegnuše u pesnice na suknjama. „Mladi se stalno tuku.“ Ton joj je bio dovoljno snishodljiv da čovek gotovo zaboravi koliko je i ona sama mlada. „Ali otkad su počeli s ovim, niko nije poginuo u dvoboju. Niti jedan. Samo to je već dovoljno da im se dozvoli da nastave. Pored toga, ja sam se suprotstavila očevima i majkama, katkad veoma moćnim, koji su želeli da im se kćeri oteraju kući. Neću uskratiti tim mladim ženama ono što sam im obećala.“
„Zadrži ih ako to želiš”, reče Ruark. „Neka se uče
Oklevao je samo časak. Pomislio je da razume šta to nagoni mlađe Kairhijenjane da se priklone đi’e’tohu. Dvaput pokoreni od Aijela za dvadeset i nešto godina, morali su da se upitaju ne krije li se tajna tamo. Ili su možda smatrali da njihovi porazi samo pokazuju da su običaji Aijela bolji. Aijeli su očito bili uznemireni onim što su videli kao izrugivanje njihovim verovanjima, ali uistinu, neki običaji Aijela koji su postali gai’šaini nisu bili ništa manje neobični. Na primer, ako se muškarcu pomene tast, ili ženi svekrva – drugi otac i druga mati, po rečima Aijela – to se smatralo dovoljno neprijateljskim postupkom da opravda potezanje oružja, osim ako njih prvo oni nisu pomenuli. Ukoliko te uvređena strana umesto toga dodirne posle tvojih reči, po đi’e’tohu je to isto kao dodirivanje naoružanog neprijatelja bez povređivanja. To je donosilo mnogo đija i nanosilo mnogo toha, ali onaj dodirnuti mogao je da zatraži da postane gai’šain kako bi umanjio čast onog drugog, kao i sopstvenu obavezu. Po đi’e’tohu, prikladan zahtev koji se postavi gai’šainu morao se poštovati, tako da su muškarac ili žena mogli da završe kao gai’šaini zato što su pomenuli nečiju taštu. To teško da je bilo manje budalasto od onoga što su radili ovi Kairhijenjani. Ali sve se uistinu svodilo na jedno. On je poverio upravu Berelajn; morao je da je podrži. Prosto kao pasulj. „Ruarče, tebe Kairhijenjani vređaju samim tim što su Kairhijenjani. Pusti ih. Ko zna, možda će na kraju naučiti dovoljno da više ne morate da ih mrzite.“
Ruark ogorčeno zastenja, a Berelajn se osmehnu. Na Randovo iznenađenje, činilo se u jednom trenutku da će se isplaziti Aijelu. Naravno, to je samo umislio. Bila je tek nekoliko godina starija od njega, ali vladala je Majenom dok je on još čuvao ovce u Dvema Rekama.
Poslavši Kormana i Havijena natrag da čuvaju stražu, Rand pođe dalje sa Ruarkom i Berelajn kraj sebe, dok su ih ostali pratili izbliza. Parada. Samo su nedostajali doboši i fanfare.
Iza njega se ponovo začu zveket mačeva za obuku. Još jedna promena, koliko god mala bila. Čak i Moiraina, koja je dugo proučavala Zmajska Proročanstva, nije znala da i njegovo Slamanje sveta treba da donese novo Doba, ali svakako je donosio promene, ovako ili onako. I kako se činilo, u podjednakoj meri slučajno i namerno.
Kad su stigli do vrata Berelajnine i Ruarkove zajedničke radne sobe – duge obloge od tamnog uglačanog drveta ukrašene suncima na izlasku ukazivale su da je tu nekada boravio i neko iz kraljevske porodice – Rand stade i okrenu se prema Sulin i Urijenu. Ako ovde ne bude mogao da se ratosilja svih tih silnih stražara, onda neće moći nigde. „Nameravam da se vratim u Kaemlin sutra oko jedan sat posle osvita. Do tada, obiđite šatore, posetite prijatelje i pokušajte da ne izazivate krvnu osvetu. Ako baš hoćete, vas dvoje možete ostati ovde da me štitite od miševa; ne verujem da ovde može da me zaskoči išta veće od toga.“
