„Sve je u redu", reče joj on. Uvek je pitala za Meta i Perina, bez obzira na to koliko joj je često govorio da je jedan na putu za Tir, a da drugog nije video otkad se zaputio u Pustaru. „A kod tebe?“
Berelajn pogleda Ruarka kada su stali kraj Randa i nastavili s njim u sledeči hodnik. „Onoliko koliko se to da očekivati, gospodaru Zmaju.“
„Dobro je, Rande al’Tore", reče Ruark. Lice mu nije odražavalo ništa naročito, ali opet, tako je najčešće i bilo.
Rand je znao da oboje razumeju zbog čega je ovde poverio zapovedništvo Berelajn. Iz zdravorazumskih razloga. Bila je prva vladarka koja mu je svojevoljno ponudila savet i mogao je da joj veruje zato što joj je trebao, sada više nego ikad od osnivanja saveza, kako Tir ne bi skočio Majenu za vrat. Visoki lordovi su oduvek pokušavali da se prema Majenu ophode kao prema provinciji. Osim toga, kao strankinja iz malog naroda stotinama liga južno nije imala nikakvog razloga da podržava jednu kliku u Kairhijenu na račun druge, nije mogla da se nada da će se dočepati vlasti, a znala je kako se upravlja zemljom. Iz teških razloga. Imajući u vidu ono što sada Aijeli misle o Kairhijenjanima i ono što Kairhijenjani misle o Aijelima, poveravanje zapovedništva Ruarku dovelo bi do krvoprolića, a Kairhijenu je toga bilo dosta.
Činilo se da je taj dogovor delotvoran. Kao i kad su posredi Semaradrid i Vejramon u Tiru, Kairhijenjani su prihvatili Majenku kao upravnicu zato što nije bila Aijelka, jednako kao i zbog toga što ju je Rand postavio. Berelajn je znala šta radi i makar je slušala savete koje joj je Ruark davao, kao govornik za poglavare klanova koji su ostali u Kairhijenu. Nema sumnje da je morala da se nosi i sa Mudrima – one će od svog uplitanja, koje kao takvo ne sagledavaju, odustati dan pošto to učine Aes Sedai – ali ih za sada nije pominjala.
„A Egvena?", reče Rand. „Da li se oseća bolje?", upita on.
Berelajnine usne se malo stisnuše. Njoj se Egvena nije dopadala. Ali opet, ni ona se nije dopadala Egveni. Za to, po njegovom saznanju, nije postojao razlog, ali bilo je tako.
Ruark raširi ruke. „U meri u kojoj mi Amis to govori.“ Pored toga što je bila Mudra, Amis je bila i Ruarkova žena. Jedna od njegovih žena; imao je dve, i to je bio jedan od čudnijih aijelskih običaja, od kojih su Randu mnogi bili čudni. „Ona kaže da je Egveni potreban odmor, lake vežbe, mnogo hrane i svež vazduh. Mislim da se ona šeta kad vrućina malo popusti.“ Berelajn ga kiselo pogleda; ono malo znoja na njenom licu nije je nimalo naružilo, ali Ruark se, naravno, nije znojio ni najmanje.
„Voleo bih da je vidim. Ako to Mudre dozvole", dodade Rand. Mudre su bile ljubomorne na svoja ovlašćenja koliko i svaka Aes Sedai na koju je ikad naišao, a to su možda i ponajviše ispoljavale sa Kar’a’karnom. „Ali najpre da...“
Kada su se približili još jednom mestu gde je jedan zid hodnika bio zamenjen stubovima sa balustradom, do ušiju im je doprla buka. Zveket mačeva za obuku. Rand kratko pogleda dole u prolazu. Ili je tako makar nameravao; ono što je ispod sebe ugledao umirilo mu je jezik i zaustavilo korak. Pod okom Kairhijenjanina krutog držanja u običnom sivom kaputu, desetak preznojenih žena mlataralo je u parovima, neke u jahaćim haljinama sa razdeljenim suknjama, neke u muškim kaputima i čakširama. Većina je bila nespretna što se izvođenja tiče, ali žustra, dok su ostale glatko prelazile iz stava u stav, ali su s oklevanjem zamahivale sečivima od uvezanih letvi. Sve su bile zaodenute smrknutom odlučnošću kao plaštom, mada bi se tu i tamo ta smrknutost pretvorila u žalosni smeh kad bi neka shvatila da je pogrešila.
Čovek krutog držanja pljesnu rukama i zadihane žene se osloniše o mačeve za obuku, a neke stadoše da razgibavaju očito nesvikle ruke. Van Randovog vidokruga sluge su jurnule napolje, klanjajući se i praveći knikseve i levo i desno sa poslužavnicima punim bokala i pehara. Ali ako su to bile sluge, livreje su im bile neobične za Kairhijen. Bili su odeveni u belo. U haljine, kapute i čakšire, potpuno bele.
„Šta je to?", upita on. Ruark se oglasi zvukom gađenja.
„Neke Kairhijenjanke veoma su pod utiskom Devica" reče Berelajn s osmehom. „One žele da budu Device. Samo, pretpostavljam, Device mača, a ne koplja.“ Sulin se uvređeno ukruti i među Devicama sevnu govor ruku; pokreti su im izgledali razjareno. „Ovo su kćeri plemenitih Kuća", nastavi Berelajn. „Pustila sam ih da ostanu ovde zato što im roditelji ovo ne bi dozvolili. U gradu sada ima čak desetak škola gde se žene podučavaju mačevanju, ali mnoge moraju krišom da idu na obuku. Naravno, nisu tu samo žene. Izgleda da je kairhijenska mladež uopšte uzevši pod velikim utiskom zbog Aijela. Prihvataju đi’e’toh.“
