Mislio je da su makar jedna ili dve oslušnule i pogledale malčice unaokolo dok je ona putovala do Rodoubičinog Bodeža. Kladio bi se da su to Mudre iz Saidoa učinile kada su se spustile ispod reke Gaelin. Naravno, nije rekao ništa od toga. Šaidoi su možda odustali od đi’e’toha, ali Ruark je imao vajkadašnje aijelsko mišljenje o uhođenju. Mišljenja Mudrih bila su nešto sasvim drugačije, mada je bilo teško odrediti kakva su zaista.
„Kažu da Šaidoi podižu tvrđave.“ Ruark zastade, uzevši mašicama vreli komad uglja iz peskom ispunjene mesingane činije da bi ga stavio iznad glave lule. Kada ju je pućkanjem upalio, nastavio je. „Ne veruju da Šaidoi uopšte smeraju da se vraćaju u Trostruku zemlju. Baš kao ni ja.“
Rand prođe slobodnom rukom kroz kosu. Karalina i Toram koji se grizu, dok se Šaidoi ustaljuju s ove strane Zmajevog zida. Daleko opasnija kaša od Darlinove. A Alanini nevidljivi prsti kao da su spremni da ga dotaknu. „Ima li ikakvih dobrih vesti?“
„U Šamari su borbe", reče Ruark oko vrata svoje lule.
„Gde?" upita Rand.
„U Šamari. Ili Šari. Mnoga imena nadevaju svojoj zemlji: Ko’dansin, Tomaka, Kigali, i još drugih. Svako bi moglo biti pravo, ili nijedno. Ti ljudi slažu čim zinu. Razmotaj svaku tubu svile koju kupuješ, inače ćeš ustanoviti da je svila samo spolja. A ako sledeči put na trgovištu naletiš na tog čoveka koji je s tobom trgovao, poreći će da te je ikada video, ili da je uopšte dolazio da trguje. A ako budeš uporan, ostali će ga ubiti samo da ti udovolje, zatim reći kako je taj mogao raznorazna nepočinstva sa svilom da radi i pokušati da ti vodu prodaju kao vino.“
„Zašto su borbe u Šari dobra vest?" upita Rand tiho. Nije zaista želeo da čuje odgovor. Berelajn je slušala sa zanimanjem; niko osim Aijela i Morskog naroda nije znao o zatvorenim zemljama iza Pustare mnogo više od toga da odatle stižu slonovača i svila. Od toga i priča iz
„U Šari nikad nema borbi, Rande al’Tore. Priča se da su ih zahvatili Troločki ratovi...“ Troloci su ušli i u Aijelsku pustaru; od tada je troločki naziv za Aijelsku pustaru Zemlja smrti, „...ali ako se od tada dogodila makar jedna bitka, niti jedna reč o tome nije stigla do trgovišta. Mada među zidove trgovišta ne dopire mnogo toga o onome što se događa napolju. Oni kažu da im je zemlja oduvek bila jedinstvena, a ne rasparčana kao ovde, i uvek u miru. Kada si ti došao iz Ruideana kao Kar’a’karn, glas o tebi se raširio, kao i o tvom zvanju među ovim mokrozemcima. Ponovorođeni Zmaj. Glas je putovao do trgovišta duž Velike raseline i Litica zore.“ Ruarkove oči bile su mirne i staložene; to ga nije brinulo. „A sada se glas vraća preko Trostruke zemlje. U Šari su borbe, a ljudi iz Šare u trgovištima pitaju kada će Ponovorođeni Zmaj Slomiti svet.“
Vino mu najednom posta kiselo. Još jedno mesto poput Tarabona i Arad Domana, podeljeno samo zbog glasa o njemu. Koliko se daleko mreškaji protežu? Vode li se ratovi o kojima nikada neće čuti, u zemljama za koje nikada nije čuo, zbog njega?
Zadrhtavši, Rand spusti pehar na sto. Koliko su Proročanstva zahtevala u svim tim izluđujućim naznakama i veličanstveno okolišnim stihovima? Zar bi trebalo i Šaru, ili kako se već ta zemlja zove, da pridoda Kairhijenu i ostalima? Čitav svet? Kako, kad čak ni Tirom ili Kairhijenom nije mogao sasvim da vlada? Potrajalo bi to duže od jednog ljudskog veka. Andor. Ako već mora sve druge zemlje da pocepa, da pocepa čitav svet, Andor će sačuvati čitav za Elejnu. Nekako.
„Šara, ili kako se već zove, daleko je odavde. Korak po korak, a Samael je prvi.“
„Samael", saglasi se Ruark. Berelajn se strese i iskapi svoj pehar.
Neko vreme su razgovarali o Aijelima koji su još išli na jug. Rand je smerao da se u Tiru stvori malj tako očigledno veliki da može razbiti sve što mu Samael ispreči na putu. Ruark je izgledao zadovoljno; Berelajn se požalila da se više snaga mora zadržati u Kairhijenu. Dok je Ruark nije učutkao. Promrmljala je nešto o tome da je on previše tvrdoglav za sopstveno dobro, ali prešla je na napore da se na zemlji ponovo nasele zemljoradnici. Smatrala je da sledeče godine neće biti potrebe da se žito uvozi iz Tira. Ako suša ikada prestane. Ako se to ne dogodi, Tir neće žitom moći da snabdeva ni sebe, a kamoli sve ostale. Prvi pipci trgovine već su počeli da se pojavljuju. Trgovci su počeli da pristižu iz Andora, Tira i Murandije, i iz Krajina. Tog jutra se na reci usidrila čak i lađa Morskog naroda, što je njoj bilo čudno, tako daleko od mora, ali dobrodošlo.
