„Ima li još nevolja koje želite da vam rešim?“ Po Randovom tonu bilo je jasno da misli na nevolje koje je trebalo već da reše. Ruark kratko odmahnu glavom; Berelajn pocrvene. „Dobro. Odredite datum Manginovog vešanja..."
Ruark mu je ukazao na to da su Mudre verovatno krenule iz šatora, a Berelajn da i tairenski i kairhijenski plemići verovatno podjednako žamore u želji da znaju gde ona krije Randa, ali on im je kazao da govore istinu. I da im svima kažu da ga ne prate; vratiće se kad se bude vratio. Njih dvoje izgledali su kao da su progutali kisele šljive, ali on je dograbio Zmajevo žezlo i izašao.
U hodniku, Džalani i plavokosi Crveni štit ne mnogo stariji od nje gipko su se osovili na noge i žurno zgledali. Hodnik je inače bio prazan, ako se izuzme nekoliko užurbanih slugu. Po jedno iz oba društva; trebalo je to da očekuje, mada se zapitao nije li Urijen morao da se porve sa Sulin ne bi li je naterao na to.
Pokazavši im da ga slede, pošao je pravo do najbliže štale, gde su odeljci bili od istog zelenog mermera kao i stubovi koji su držali visoku tavanicu. Glavni konjušar, čvornovati prikan velikih ušiju, s Izlazećim suncem Kairhijena na kratkom kožnom prsluku, toliko se prenerazio kada se Rand pojavio sa samo dvoje Aijela u pratnji i toliko je zurio u vrata štale u očekivanju drugih i tako se često klanjao između pogleda da se Rand zapitao hoće li uopšte dobiti konja. Ali kada je ovaj najzad viknuo: „Konja za gospodara Zmaja!" šest štalskih momaka poskakalo je da pripreme visokog uškopljenog dorata plamenih očiju, sa zlatom opervaženim uzdama i sedlom sa zlatnim radom povrh nebeski plavetne tkanine sa porubima i izlazećim suncima u zlatovezu.
Koliko god su oni bili brzi, ušati konjušar nestao je kada se Rand popeo u sedlo. Verovatno se dao u potragu za silnim pratiocima Ponovorođenog Zmaja. Ili da nekome kaže kako Rand izlazi iz palate takoreći sam. Kairhijenjani su bili takvi. Vitki dorat je želeo da se poigrava, ali dok se još trudio da se da u ples, Rand ga je poterao kasom izvan palate, kraj zapanjenih kairhijenskih stražara. Nije se brinuo hoće li ga napadači zaskočiti iz zasede zahvaljujući upozorenju ušatog; ko god ga bude napao shvatiće da je bez nečega pošao u svatove. Ali svako kašnjenje moglo je da izazove brzo pojavljivanje gomile plemića koja bi mu onemogućila da ode bez njih. Prijalo mu je da za promenu malo bude sam.
Kratko je pogledao Džalani i mladog Aijela koji su trčali kraj dorata. Dedrik, pomisli on; Kodara iz Džaern Rifta. Gotovo sam. Još je osećao Alanu, a Lijus Terin je negde daleko stenjao nad sudbom kletom svoje mrtve Ilijene. Nikad neće biti sasvim sam. Možda nikad više. Ali ono malo samoće što je imao prijalo mu je, posle toliko vremena.
Kairhijen je bio veliki grad, a glavne ulice bile su mu dovoljno široke da ljudi koji se njima tiskaju izgledaju patuljasto. Svaka ulica je pravo kao strela prosecala bregove pune kamenih terasa, tako da su bezmalo izgledali veštački, i ukrštala se sa svakom drugom ulicom pod pravim uglom. U čitavom gradu uzdizali su se ogromni tornjevi, okruženi drvenim skelama koje su gotovo skrivale složene potporne stubove sa četvrtastim svodovima, tornjevi koji kao da su doticali nebo i smerali da se vinu još više. Dvadeset godina pošto su čuvene visoke kule Kairhijena, svetsko čudo, izgorele kao baklje tokom Aijelskog rata, njihova ponovna izgradnja još nije bila okončana.
Prolazak nije bio lak; kaskanje nije potrajalo dugo. Rand se navikao na to da se gomila razilazi pred njegovom uobičajenom pratnjom, ali opet, sa stotinama Aijela u kaidinsoru u njegovom vidokrugu usred spore gomile, nije to bilo sasvim isto, ne samo sa dvoje. Činilo mu se da su ga neki od tih Aijela prepoznali, ali nisu obraćali pažnju na njega, jer nisu želeli da izazovu posramljenost time što bi naredili ostalima da stanu mirno kad Kar’a’karn ima mač za pojasom i, što nije bilo baš toliko loše ali nije davalo ni razloga za gromke pozdrave, jaše konja. Za Aijele su stid i sramota daleko gori od bola, mada je, naravno, đi’e’toh morao da zamrsi sve stepenima koje je Rand tek delimično razumeo. Avijenda je to svakako mogla da mu objasni; izgleda da je želela da on postane Aijel.
