Gospodar haosa полностью

Mnoštvo sita, strugača i ćupova punih otpadaka od platna proizvodilo je papir finiji od svega što se trenutno pravilo, ili je tako bar tvrdio izumitelj. Velika glomazna sprava sa polugama i ogromnim pljosnatim pločama bila je presa za štampanje, mnogo bolja od one koja je već u upotrebi, po rečima njenog tvorca. Dedrik je pokazao znatno zanimanje za to, dok je Džalani očigledno mislila kako on treba da pazi neće li neko napasti Kar’a’karna: snažno mu je nagazila na stopalo i on je zahramao prema Randu. Bio je tu plug na točkovima koji je trebalo da ore po šest brazdi odjednom – Rand je makar to mogao da prepozna; činilo mu se da bi moglo da deluje – i još nešto sa rudom za konje, namenjeno da žanje umesto čoveka, te nova vrsta razboja kojim je bilo lakše rukovati, kako je rekao čova koji ga je napravio. Bile su tu obojene drvene makete vijadukta za prenos vode do onih mesta gde su bunari presušili, novih odvoda i kanalizacije za Kairhijen, pa čak na stolu i prikaz sa malim figurama ljudi i kola, dizalica i valjaka, da bi se videlo kako drumovi treba da se prave i kaldrmišu kao u davno prošlim vremenima.

Rand nije znao hoće li išta od toga delovati, ali ponešto je izgledalo vredno truda. Na primer, taj plug bi mogao dobro doći ako Kairhijen ikada bude smerao da ponovo sam sebe hrani. Reći će Idrijen da ga napravi. Ne, reći će Berelajn da joj tako kaže. U javnosti uvek poštuj hijerarhiju, govorila je Moiraina, osim ako ne nameravaš nekoga da potkopaš i da ga skineš s položaja.

Među učiteljima koje je poznavao bio je Kin Tovere, dežmekasti optičar koji je stalno brisao čelu prugastom maramicom. Pored lupa raznih veličina – „Sa milje udaljenosti mogu da se prebroje dlake u čovekovom nosu", rekao je on; tako se izražavao – imao je i sočivo veliko koliko njegova glava, i nacrt za lupu u koju bi se ono umetnulo, više njih, i predmet dugačak šest koraka, i nacrt namenjen posmatranju zvezda, za ime sveta. Pa, Kin je oduvek želeo da posmatra daleka mesta.

Dok je Rand proučavao crtež gospara Toverea, Idrijen je na licu imala izraz smirenog zadovoljstva. Ona je uvek bila krajnje praktična. Tokom opsade Kairhijena sama je napravila ogroman samostrel, sav u polugama i čekrcima, koji je mogao da hitne malo koplje čitavu milju daleko, dovoljno snažno da proburazi čoveka. Da je bilo po njenom, vreme se ne bi traćilo ni na šta što nije stvarno ili čvrsto.

„Napravi to“ reče Rand Kinu. Možda i nije imalo pravu upotrebnu vrednost, ne kao plug, ali Tovere mu se dopadao. Idrijen uzdahnu i odmahnu glavom. Tovere se ozari. „I nagrađujem te sa sto zlatnih kruna. Ovo izgleda zanimljivo.“ To je izazvalo žamor i nije se moglo ustanoviti ko je više zinuo, Idrijen ili Tovere.

Ostali predmeti u dvorani bili su takvi da se činilo kako je Tovere prozaičan koliko i kakav graditelj drumova. Čova okruglog lica radio je s kravljom balegom nešto što je na kraju proizvodilo plavičasti plamen na kraju mesingane cevi; čak ni on kao da nije znao čemu bi to služilo. Dugonoga mlada žena prikazala je nešto što se sastojalo uglavnom od papirne ljušture privezane uzicama i ostavljene da lebdi na toploti koja se dizala od vatrice u mangalu. Promumlala je nešto o letenju – bio je siguran da je tako rekla – i o zakrivljenosti ptičjih krila – imala je skice ptica i nečega nalik na drvene ptice – ali jezik joj se toliko zapleo zbog susreta s Ponovorođenim Zmajem da nije više ni reč mogao da razume, a Idrijen svakako nije umela da mu objasni o čemu se tu radi.

A bio je tu i proćelavi muškarac sa skalamerijom od mesinganih cevi i valjaka, poluga i točkova, na drvenom stolu prekrivenom svežim brazgotinama i rupama, a neke rupe bile su dovoljno duboke da sasvim probuše ploču stola. Iz nekog razloga, polovina čovekovog lica i jedna šaka bili su uvijeni u zavoje. Čim se Rand pojavio u predvorju, on je uzbuđeno počeo da pali vatru ispod jednog valjka. Kada su Rand i Idrijen stali ispred njega, pomerio je jednu polugu i gordo se osmehnuo.

Uređaj je drhtao dok je para šištala i izbijala na dva ili tri mesta. Šištanje je preraslo u vrisak, a skalamerija je počela da se trese. Zlokobno je stenjala. Vrisak je postao neizdrživ. Skalamerija se tako jako tresla da se sto pomerao. Proćelavi muškarac se baci na sto i nekako uspe da izvuče zapušač na najvećem cilindru. Para izlete u oblaku i uređaj se umiri. Šišajući opečene prste, čovek uspe da se slabunjavo osmehne.

„Vrlo lep mesing", reče Rand pre nego što je dozvolio da ga Idrijen odvede odatle. „Šta je to bilo?", upitao je tiho kada izumitelj više nije mogao da ih čuje.

Slegnula je ramenima. „Mervin nikome neće da kaže. Ponekad se iz njegovih soba čuje tresak dovoljno glasan da se vrata zadrmaju, a do sada se opekao već šest puta, ali tvrdi da će nastupiti novo Doba kada njegov izum bude proradio.“ Ona s nelagodom pogleda Randa.