Gospodar haosa полностью

Posvuda je bilo Devica» u dvojkama i trojkama – daleko više nego što je Rand obično dovodio sa sobom; svakako daleko više nego obično kada nije bio tu. Činilo se da jednostavno šetkaju, ali njoj je nešto u vezi s tim izgledalo... prikriveno. Neke su je poznavale i mogla je da očekuje pokoju prijateljsku reč – izgleda da su naročito Device zaključile kako njena odluka da bude učenica Mudrih svakako preteže nad tim što je Aes Sedai, što su mislile da jeste, u toj meri da ona za njih više nije bila Aes Sedai – ali kada bi je videle, izgledale su onoliko zapanjeno koliko je za Aijele to uopšte bilo moguće. Klimanje prepoznavanja usledilo bi malo kasnije, kad bi pohitale dalje bez reči. To nije bilo ponašanje koje pogoduje raspitivanju za put.

Umesto toga, ona se namrštila na slugu znojavog lica sa tankim plavo--zlatnim prugama na orukavlju, zapitavši se zna li on kako se stiže tamo gde je htela da ode. Nažalost, čova je očito bio na ivici živaca sa tolikim Aijelima unaokolo. Kad je video kako se jedna Aijelka mršti na njega – izgleda da uopšte nisu primećivali njene tamne oči, koje nijedan Aijel jamačno nije imao – a glava mu je verovatno bila puna priča o Devicama, okrenuo se i pobegao koliko ga noge nose.

Razdraženo je šmrknula. Ionako joj zapravo nisu bila potrebna uputstva. Pre ili kasnije moraće da naiđe na nešto poznato. Svakako nije bilo smisla u tome da se vrati odakle je došla, ali kojim od ostala tri puta da krene? Odabravši jedan, ona krenu odlučnim koracima i čak joj se i neke Device ukloniše s puta.

Zapravo, bila je pomalo zlovoljna. Ponovni susret s Avijendom posle toliko vremena bio bi divan da joj žena jednostavno nije hladno klimnula glavom i zavukla se na privatno većanje u Amisinom šatoru. A bilo je zaista privatno, što je Egvena i ustanovila kada je pokušala da je sledi.

Nisi pozvana, rekla joj je Amis oštro, dok je Avijenda sedela ukrštenih nogu na jastuku, odsutno zureći u slojevite ćilime ispred sebe. Idi i prošetaj. I pojedi nešto. Žena ne treba da izgleda kao trska.

Bair i Melaina dođoše žurno, pošto ih je pozvao gai’šain, ali Egvena je bila isključena. Malo joj je pomoglo kad je videla da je čitav red Mudrih takođe odbijen, ali ipak samo malo. Najzad, ona je bila Avijendina prijateljica, i ako je ova bila u nekakvoj nevolji, Egvena je želela da joj pomogne.

„Zašto si ovde?“, upitao je Sorilein glas iza nje.

Egvena se ponosila sobom. Mirno se okrenula da se suoči s Mudrom iz uporišta Sende. Džara Carin, Sorilea je imala tanku belu kosu i izborano lice kože tesno prevučene preko lobanje. Sva je bila kost i koža i mada je mogla da usmerava, imala je manje snage sa Moći od većine polaznica koje je Egvena upoznala. U stvari, u Kuli svakako nikada ne bi prošla dalje od polaznice, već bi je oterali. Naravno, Mudre nisu mnogo polagale na usmeravanje. Kakva god tajanstvena pravila vladala Mudrima, kada je Sorilea bila u blizini, vodstvo je uvek prelazilo na nju. Egvena je smatrala da je posredi čista snaga volje.

Za dobru glavu viša od Egvene, kao i većina Aijelki, Sorilea je zurila u nju zelenim očima koje su pogledom i bika mogle da obore s nogu. Osetila je olakšanje; tako je Sorilea inače gledala svakoga. Da je bila ljuta, zidovi bi se krunili gde god bi pogledala, a tapiserije bi se palile. Pa, tako je makar izgledalo.

„Došla sam u posetu Randu", reče Egvena. „Dolazak iz šatora je sasvim dobra fizička vežba.“ Svakako bolja od pet-šest žustrih obilazaka oko gradskih zidina, što je bila uobičajena aijelska predstava o lakim vežbama. Nadala se da se Sorilea ne pita zašto. Zaista nije volela da laže nijednu Mudru.

Sorilea je kratko zurila u nju kao da je nanjušila nešto skriveno, a onda je navukla šal na mršava ramena i rekla: „On nije ovde. Otišao je u svoju školu. Berelajn Peron kaže kako nije pametno otići tamo za njim, a ja se slažem.“

Egvena je jedva uspela da zadrži miran izraz lica. Poslednje što je očekivala bilo je da se Mudre priklone Berelajn. Prema njoj su se ponašale kao prema ženi razumnoj i vrednoj poštovanja, što za Egvenu uopšte nije imalo smisla, a ne zato što joj je Rand poverio vlast. Nisu davale ni po lule duvana za vlast nekih tamo mokrozemaca. Ta Majenka se besramno odevala i besramno očijukala – kada nije radila i više od toga, u šta je Egvena bila mračno sigurna. To uopšte nije bila žena kojoj bi se Amis osmehivala kao svojoj kćerki ljubimici. Ili Sorilea.

U glavi joj se zametnuše nezvane misli o Gavinu. Bio je to samo san, i to njegov. Svakako ni nalik onome što je Berelajn radila.

„Kada se nekoj mladoj ženi obrazi zažare bez očiglednog razloga", reče Sorilea, „obično je posredi neki muškarac. Koji je to muškarac privukao tvoje zanimanje? Možemo li očekivati da uskoro vidimo kako polažeš svadbeni venac pred njegove noge?“

„Aes Sedai se retko udaju", reče joj Egvena hladno.