Stameni muškarac trže glavom uvis. „O. Da. Ah, pitanje. Poslednji put. Tarmon Gai’don. Pa, ne znam kako će to izgledati. Troloci, pretpostavljam? Gospodari straha? Da. Gospodari straha. Ali razmišljao sam. To ne može biti Poslednja bitka. Ne verujem da može biti to. Možda svako Doba ima svoju Poslednju bitku. Ili ih ima većina.“ Najednom se namrštio niz nos u lulu među zubima i počeo da pretura preko stola. „Tu mi je negde kutija s kresivom.“
„Kako to misliš da to ne može biti Poslednja bitka?“ Rand je pokušao da govori mirno. Herid bi uvek prešao na stvar; samo se morao podsticati da to uradi.
„Šta? Da, upravo je u tome stvar. To ne može biti Poslednja bitka. Čak i ako Ponovorođeni Zmaj opet zapečati zatvor Mračnog onoliko dobro koliko ga je Tvorac napravio. Što mislim da ne može da uradi.“ On se nagnu napred i zaverenički utiša glas. „On nije Tvorac, znaš, šta god da pričaju po ulicama. Ipak, to neko mora ponovo da zatvori. Točak, razumeš.“
„Ne vidim šta...“ Rand zaćuta.
„Da, vidiš. Bio bi dobar učenik.“ Naglo izvukavši lulu iz usta, Herid nacrta krug njenim vratom. „Točak vremena. Doba dolaze i odlaze kako se Točak okreće. Sav taj katehizam.“ On iznebuha ubode tačku u tom zamišljenom točku. „Ovde je zatvor Mračnog čitav. Ovde su izbušili rupu u njemu, i ponovo ga zatvorili.“ Pomerao je deo lule duž luka koji je opisao. „Ovde smo mi.
Pečati slabe. Ali to, naravno, nije važno.“ Vrat lule dovrši krug. „Kada se Točak vrati ovamo, gde su izbušili rupu, zatvor Mračnog mora iznova biti čitav.“
„Zašto? Možda če sledeči put bušiti kroz zakrpu. Možda su tako uspeli prošli put – izbušili ono što je Tvorac napravio, na to mislim – možda su izbušili rupu kroz zakrpu, a mi to naprosto ne znamo.“
Herid odmahnu glavom. Za trenutak je zurio u lulu, shvativši još jednom da nije upaljena, i Rand pomisli da bi trebalo ponovo da ga podseti, ali Herid umesto toga trepnu i nastavi. „Neko je nekad morao to da napravi. Mislim, prvi put. Osim ako ne misliš da je Tvorac stvorio na samom početku zatvor za Mračnog sa rupom i zakrpom.“ Obrve su mu zaigrale na taj predlog. „Ne, bilo je to čitavo u početku i mislim da će ponovo biti čitavo kad još jednom nastupi Treće doba. Hmm, pitam se, jesu li ga i oni nazivali Treće doba?“ On žurno umoči pero i naškraba belešku na belini otvorene knjige. „Hmf. Sad nije ni važno. Ne kažem da će Ponovorođeni Zmaj biti taj koji će to učiniti celim, ili makar to ne mora nužno da se dogodi u ovom Dobu, ali to se mora dogoditi pre nego što Treće doba ponovo nastupi, a dovoljno vremena je prošlo otkad je postalo celo – najmanje jedno Doba – da se niko više ne seća Mračnog ili njegovog zatvora. Niko se ne seća. Hm. Pitam se...“ Zagledao se u svoje beleške, a onda kao da se zaprepastio kad je shvatio da drži pero u ruci. U kosi je imao mrlju od mastila. „Svako Doba u kojem pečati oslabe mora se na kraju setiti Mračnog, zato što ponovo mora da se suoči s njim i zazida ga.“ Strpavši lulu natrag među zube, pokušao je da još nešto zabeleži bez umakanja pera.
„Osim ako se Mračni ne oslobodi" reče Rand tiho. „Ako ne polomi Točak vremena i ponovo stvori Vreme i svet po sopstvenom liku.“
„To mu je to.“ Herid slegnu ramenima, namrštivši se u pero. Konačno se seti mastionice. „Ne verujem da tu možeš mnogo toga da uradiš. Zašto ne dođeš ovamo da mi budeš učenik? Ne verujem da će se Tarmon Gai’don dogoditi sutra, pa bi sasvim lepo iskoristio svoje vreme da...“
„Možeš li se setiti ikakvog razloga da se pečati polome?“
Heridove obrve suknuše uvis. „Da se pečati polome? Da se pečati polome? Zašto bi to učinio iko osim bezumnika? Zar uopšte mogu biti polomljeni? Čini mi se da sam negde pročitao da mogu, ali sada se ne sećam da je pisalo i zašto. Šta te je nateralo da pomisliš na nešto nalik tome?“
„Ne znam", uzdahnu Rand. U njegovoj glavi Lijus Terin je pevušio.
Dokono se hladeči krajičkom šala, Egvena je zagledala ukrštanje hodnika i tamo i amo, u nadi da se nije ponovo izgubila. Veoma se plašila da jeste, i nije bila time zadovoljna. Sunčeva palata imala je milje i milje hodnika, i nijedan nije bio nimalo hladniji nego napolju, a ona je premalo vremena provela u njima da bi naučila da se snalazi.
