Izborana žena frknu zvukom koji je podsećao na kidanje sukna. Device i Mudre, zapravo sve Aijelke, mogle su da misle kako ona nije Aes Sedai sve dok uči od Amis i ostalih, ali Sorilea je išla još dalje u tome. Činilo se da je mislila kako je Egvena postala Aijelka. Pored toga, nije bilo te teme u koju se Sorilea nije našla pozvanom da zavuče nos. „Ti hoćeš, devojko. Nećeš ti postati Far Dareis Mai niti misliti kako su muškarci zabava poput lova, ili još beznačajnija. Ta bedra su stvorena za rađanje, i ti ćeš radati.“
„Hoćeš li mi reći gde da sačekam Randa?“ upita Egvena, slabijim glasom nego što joj se to svidelo. Sorilea nije bila šetač kroz snove, kadra da ih tumači, a svakako nije imala ni dar Proricanja, ali umela je da bude toliko sigurna da je ono što je govorila zvučalo neumitno. Gavinova deca. Svetlosti, kako bi mogla da Gavinu rađa decu? Zapravo, Aes Sedai se gotovo nikad nisu udavale. Retko bi se našao muškarac spreman da se venča sa ženom koja bi primenom Moći mogla da postupa s njim kao s detetom ako tako odluči.
„Ovuda“, reče Sorilea. „Je li posredi Sanduin, onaj zgodni pripadnik Izdanka krvi koga sam videla juče u blizini Amisinog šatora? Zahvaljujući onom ožiljku, ostatak lica mu je još lepši..
Sorilea je nastavila da joj reda imena dok ju je vodila kroz palatu i neprestano je krajičkom oka vrebala njeno ponašanje. Isto tako se potrudila da za svakog muškarca navede sve njegove čari, a tu je spadao i njihov izgled bez odeće – aijelski muškarci i žene boravili su u istim šatorima za preznojavanje – tako da je svakako izazvala dosta crvenila.
Kada su stigle do prostorija gde će Rand provesti noć, Egveni je bilo više nego drago što može žurno da zahvali i čvrsto pred Sorileom zatvori vrata gostinske sobe. Na svu sreću, Mudra mora da je i sama imala posla, inače bi se progurala unutra.
Udahnuvši duboko, Egvena stade da zaglađuje suknje i namešta šal. To joj nije bilo potrebno, ali osećala se kao da se upravo stumbala nizbrdo. Ta žena je baš uživala u provodadžisanju. Umela je da napravi svadbeni venac za ženu i da ovu natera da ga položi pod noge muškarcu po Sorileinom izboru, a njemu da zavrne ruku tako da mora da ga podigne. Pa, nije ih baš vukla niti zavrtala ruke, ali svodilo se na isto. Naravno, Sorilea ne bi išla toliko daleko s njom. Ta pomisao je natera na kikot. Najzad, Sorilea nije zaista mislila da je ona postala Aijelka; znala je da je Egvena Aes Sedai, ili je makar mislila da jeste. Ne, naravno, nije imala razloga za brigu zbog toga!
Sa rukama na presavijenoj sivoj marami kojom joj je kosa bila vezana pozadi, ukočila se na zvuk koraka u spavaćoj sobi. Ako je Rand već mogao da skoči iz Kaemlina u Kairhijen, možda je skočio i pravo u svoje odaje za spavanje. A možda ga to neko – ili nešto – tamo čeka. Prigrlila je saidar i satkala nekoliko gadosti, spremnih za upotrebu. Iz odaje izađe neka gai’šainka, sa uvezanim čaršavima u naručju, pa se trže kada je ugleda. Egvena otpusti saidar u nadi da nije ponovo pocrvenela.
Nijela je dovoljno ličila na Avijendu da je zaprepasti na prvi pogled u toj beloj odori sa dubokom kapuljačom. Dok ne shvatiš da treba da dodaš još šest ili sedam godina licu koje možda nije bilo tako preplanulo i koje je bilo malčice bucmastije. Avijendina sestra nikad nije bila Devica koplja; bila je prelja i odslužila je više od polovine svoje godine i jednog dana.
Egvena je ne pozdravi; Nijelu bi to samo postidelo. „Očekuješ li ubrzo Randa?" upita ona.
„Kar’a’karn će doći kad bude došao”, odgovori Nijela, krotko oborivši pogled. To je zaista izgledalo čudno; Avijendino lice, makar i bilo bucmastije, nije se baš slagalo s krotkošću. „Na nama je da budemo spremne kada dođe.“
„Nijela, imaš li pojma zašto bi Avijenda želela da se zatvori s Amis, Bair i Melainom?“ To svakako nije imalo nikakve veze s hodanjem kroz snove. Sorilea je za to bila jednako kadra koliko i Avijenda.
„Ona je ovde? Ne, ne znam razlog.“ Ali Nijeline plavozelene oči malo su se skupile dok je govorila. „Ipak znaš nešto" bila je uporna Egvena. Mogla je baš i da iskoristi poslušnost gai’šaina. „Reci mi šta je to, Nijela.“
„Znam da će me Avijenda išibati tako da neću moći da sedim ako me Kar’a’karn zatekne ovde s prljavom posteljinom", reče Nijela žalosno. Egvena nije znala da li je tu nekako umešan i đi’e’toh, ali opet, kad su bile zajedno, Avijenda je prema svojoj sestri bila dvostruko stroža nego prema bilo kom drugom gai’šainu.
Nijelina odora vukla se po šarenom tepihu dok je žurno klizila prema vratima, ali Egvena je uhvati za rukav. „Hoćeš li skinuti belo kad ti vreme istekne?“
To nije bilo pristojno pitanje i krotkost nestade u gordosti dostojnoj svake Device. „Ako bih drugačije učinila, narugala bih se đi’e’tohu" reče Nijela kruto. Iznenada joj na usnama zaigra osmejak. „Osim toga, moj muž bi došao da me potraži i ne bi bio zadovoljan.“ Krotka maska joj se vratila na lice; oborila je oči. „Smem li sada otići? Ako je Avijenda ovde, radije bih izbegla da se vidim s njom, a doći će u ove odaje.“
