Više bi volela da nije oklevala, ali on je već previše toga znao o hodanju kroz snove, ako već ne i o Tel’aran’riodu. Bezmalo sve u vezi sa hodanjem kroz snove osim tog imena bilo je strogo čuvana tajna Mudrih, pogotovo onih koje su za to bile sposobne. Ona nema prava da odaje njihove tajne. „Hoćeš li mi reći gde je Elejna?“ Rekao je to kao da je moli za šolju čaja. Oklevala je, ali sporazum između nje, Ninaeve i Elejne – Svetlosti, koliko li je samo prošlo otkad su ga sklopile? – taj sporazum još je bio na snazi. On više nije bio dečak s kojim je odrasla. Bio je muškarac, pun sebe, i kakav god bio njegov ton, te oči koje su je netremice gledale
On se napregnuto nagnu napred. „Znam da je s Aes Sedai. Rekla si mi da me te Aes Sedai podržavaju, ili da bi mogle to učiniti. Zar me se plaše? Zakleću se da ću ostati podalje od njih, ako je tako. Egvena, hoću da predam Elejni Lavlji presto i Sunčev presto. Ima prava na oba; Kairhijen će je prihvatiti jednako brzo kao i Andor. Potrebna mi je ovde, Egvena.“
Egvena otvori usta – i shvati da se sprema da mu ispriča sve što zna o Salidaru. U poslednjem trenutku škljocnu zubima tako jako da su je vilice zabolele, i otvori se saidaru. Slast života, tako snažna da je preplavila sve ostalo, kao da joj je pomogla; ubrzo poriv da govori poče da jenjava.
Uspravila se s uzdahom i razrogačeno zagledala u njega. Jedno je bilo znati da je on najjači ta veren još od Artura Hokvinga, ali sasvim drugo osetiti to i sama. Jedva se uzdržala da se ne obgrli i ne zadrhti.
„Nećeš da mi kažeš“, reče on. To nije bilo pitanje. On žustro protrlja podlaktice preko rukava košulje, podsetivši je da ona drži saidar: tako blizu osećao ga je sigurno kao blago peckanje. „Zar si mislila da ću na silu to izvući iz tebe?“, odbrusi on, najednom besan. „Zar sam takvo čudovište da ti je potrebna Moć kako bi se zaštitila od mene?“
„Ne treba mi ništa da bih se zaštitila od tebe" reče ona što je mirnije mogla. Želudac joj se polako prevrtao. Bio je to Rand, i muškarac sposoban da usmerava. Delom svog bića želela je da kuka i blebeće. Stidela se toga, ali nije mogla taj poriv tako da otkloni. Dok je ostavljala saidar, zažalila je zbog kratkog oklevanja. Ali opet, nije ni bilo važno; ako već dođe do takve vrste borbe, osim ako ne uspe da ga ogradi štitovima, on će je savladati jednako lako kao i kad bi obarali ruke. „Rande, žao mi je što ti ne mogu pomoći, ali ne mogu. Svejedno, ja tebe ponovo molim da pomogneš meni. Znaš da ćeš time pomoći i sebi.“
Njegov bes progutao je izluđujući kez; bilo je zastrašujuće što se to kod njega moglo smenjivati tako brzo. „Znaš šta, stavi svog mačora u kapu i strpaj ga u čakšire, Rande al’Tore", reče mu ona hladno. Pošlo joj je za rukom da ne zalupi vrata dok je izlazila, ali jedva.
Dok se udaljavala dugim koracima, pitala se šta da uradi. Morala je nekako da ubedi Mudre da je puste natrag u Tel’aran’riod – što bi se reklo, ovlašćeno. Pre ili kasnije on će naići na Aes Sedai iz Salidara i mnogo bi pomoglo kad bi ona najpre mogla da porazgovara s Elejnom ili Ninaevom. Bila je malo iznenađena što mu se Salidar već nije neposredno obratio; šta je to zadržavalo Šerijam i ostale? Ona tu nije mogla ništa da uradi, a one su verovatno bolje od nje znale šta treba da čine.
Jedno je jedva čekala da kaže Elejni. Potrebna je Randu. Kada je govorio o njoj, zvučao je iskreno kao nikada pre. To bi trebalo da razreši sve njene brige o tome voli li je on ili ne. Nema tog muškarca koji može da kaže da mu trebaš a da te ne voli.
Rand je nekoliko trenutaka sedeo i zurio u vrata pošto su se zatvorila za Egvenom. Toliko se promenila da to više nije ona devojka s kojom je odrastao. U toj aijelskoj odeći uspevala je dobro da oponaša Mudre – izuzev visinom; niska Mudra, krupnih tamnih očiju – ali opet, Egvena je sve radila svim srcem. Ostala je hladna kao i ma koja Aes Sedai, dograbivši saidar kad je pomislila da joj je zapretio. Morao je to da upamti. Kakvu god odeću imala na sebi, želela je da bude Aes Sedai i čuva tajne Aes Sedai čak i pošto joj je jasno stavio do znanja da mu je Elejna potrebna da obezbedi mir u dve zemlje. Morao je o njoj da misli kao o Aes Sedai. To ga je rastužilo.
