Onda su tu bili i Kairhijenjani, izvan prstena Aijela. Kolaver, upadljivo zgodna sredovečna žena, tamne kose podignute u složenu kulu uvojaka, sa vodoravnim raznobojnim trakama na odori, sve od visokog zlatom opervaženog okovratnika pa do ispod kolena; niko drugi u blizini nije imao toliko traka na odeći. Stameni Dobrejn četvrtastog lica, gotovo sasvim sede kose, ali izbrijanog temena, u vojničkom stilu, u kaputu izlizanom od remenja grudnog oklopa. Maringil, prav kao sečivo, bele kose duge do ramena; on nije obrijao čelo, a tamni svileni kaput sa prugama nalik na Dobrejnov, dugačak gotovo do kolena, bio je prikladan za bal. Još dvadesetak njih tiskalo se iza, mahom mlađi muškarci i žene, među kojima su malobrojni imali vodoravne pruge čak i do struka. „Milost neka je uz gospodara Zmaja", promrmljali su, u naklonima i kniksevima sa rukom prinetom srcu, te: „Milost nas je počastvovala prisustvom gospodara Zmaja.“
Bio je tu i skup Tairenaca, visokih lordova i gospi bez nižeg plemstva, sa šiljatim baršunastim šeširima i svilenim kaputima naduvenih rukava sa satenskim prugama, u svetlim haljinama sa širokim čipkanim naborima i sa uskim kapama ukrašenim biserima ili draguljima, i oni su svoje poštovanje iskazali rečima: „Svetlost neka obasja Svetlog Zmaja.“ Naravno, pred svima njima stajao je Mejlan, mršav, grub i bezizraznog lica, sede zašiljene brade. Odmah iza njega, Fiondin strogi izraz i gvozdeni pogled nekako nisu uspevali da umanje njenu lepotu, dok su usiljeni osmesi umanjivali lepotu vitke Anaijele. Na licima Marakona, plavookog izuzetka među Tairencima, ili ćelavog Guejama, ili Arakomea, koji je izgledao dvostruko vitkije i jednako čelično kraj čvrstog i glomaznog Guejama, svakako nije bilo nikakvih osmeha. Oni – i Mejlan – bili su zabrinuti zbog Herna i Simaana. Rand njih dvojicu nije prethodnog dana pomenuo, kao ni njihovu izdaju, ali bio je siguran da ovde znaju za to, i jednako je bio siguran da svako od njih pridaje drugačije značenje njegovom ćutanju. Navikli su se na to od dolaska u Kairhijen, a tog jutra su posmatrali Randa kao da bi on mogao najednom da im naredi da ove uhapse.
Zapravo, svako je svakoga posmatrao. Dosta ih je sa strahom odmeravalo Aijele, često krijući bes, ali sa različitim uspehom. Drugi su sa gotovo jednakom pažnjom posmatrali Berelajn; iznenadio se kada je video da je čak i muškarcima, čak i Tairencima, na licima prisutnija zamišljenost od pohote. Naravno, većina je gledala u njega; to je što je. Kolaverin hladan pogled prešao je s njega na Avijendu, gde se zažario; tu je bilo zle krvi, mada se činilo da je Avijenda na nju zaboravila. Kolaver svakako nikad neće zaboraviti batine koje je dobila od Avijende pošto je zatečena u Randovim prostorijama, niti oprostiti činjenicu da za to sada svi znaju. Mejlan i Maringil su pokazivali koliko su svesni jedan drugog tako što su izbegavali da se pogledaju u oči. Obojica su želeli presto Kairhijena i obojica su mislili da je onaj drugi njegov glavni suparnik. Dobrejn je posmatrao Mejlana i Maringila, mada niko nije mogao znati zbog čega. Melaina je odmeravala Randa, dok je Sorilea odmeravala
Povrh svega toga, Aijelke su posmatrale sve osim Mudrih, naravno. I osim Berelajn, iz nekog razloga. Oduvek su podozirivo posmatrale mokrozemce, ali ona je mogla biti još jedna Mudra.
„Svi meni ukazujete čast.“ Rand se nadao da ne zvuči previše suvo. Natrag u paradu. Upitao se gde li je Egvena. Verovatno se izležava u krevetu. Načas pomisli da je pronađe i poslednji put se potrudi da... Ne, ako već nije želela da mu kaže, nije znao kako da je natera na to. Šteta što to što je ta veren ne donosi rezultate onda kada on to najviše želi. „Nažalost, ovog jutra neću moći da razgovaram sa vama. Vraćam se u Kaemlin.“ Andor je bio pitanje koje sada mora da rešava. Andor i Samael.
„Tvoje naređenje biće izvršeno, gospodaru Zmaju", reče Berelajn. „Još ovog jutra, tako da tome možeš prisustvovati.“
„Moje naređenje?“
