Je li to bila tek slučajnost što se glas, izgleda, obraćao baš njemu? Zar ga je Lijus Terin čuo, zar mu je odgovarao?
Rand uzdahnu. Puka slučajnost. Ni njemu se nije dopadalo da umre na ovom mestu. Obližnja palata, sa izlomljenim stubovima na prednjoj strani, bila je vidno nagnuta prema ulici. Svakog trenutka mogla bi da se sruši i pokopa ih na licu mesta. „Povedi nas“, reče on Hamanu. Aijelima dodade: „Upamtite šta sam rekao. Ne dirajte ništa, ne uzimajte ništa i ne gubite se iz vidokruga.“
„Nisam očekivao da će biti ovako gadno“, promrmlja Haman. „Kapija gotovo da je izbledela.“ Erit je jecala, a Kovril je delovala kao da bi i sama to činila kad ne bi bila suviše dostojanstvena za tako nešto. Ogijeri su bili osetljivi na okruženje koje je tu vladalo. Haman pokaza. Znoj na njegovom licu nije imao nikakve veze sa vrućinom. „Ovuda.“
Izlomljeni pločnici krčkali su pod Randovim čizmama poput škripe kostiju. Haman ih je vodio oko uglova i niz ulice, pored neprekidnog niza ruševina, ali bio je siguran u to gde ide. Aijeli oko njih kretali su se na prstima. Njihove oči, iznad crnih velova, nisu delovale kao da očekuju napad, već kao da se taj napad već desio.
Nevidljivi posmatrači i porušene građevine Randu su prizvali sećanja koja bi rado izbegao. Odavde je Met krenuo na put koji ga je odveo Rogu Valera i pri tom ga umalo nije ubio, možda i na put koji ga je odveo Ruideanu i ter’angrealu o kojem nije želeo da govori. Ovde je Perin nestao kada su svi bili prinuđeni da umaknu u noč, a kada ga je Rand konačno ponovo sreo, daleko odavde, on je imao zlatne oči, tužno lice i tajnu koju Moiraina nikada nije otkrila Randu.
Ni sam nije umakao neozleđen, mada ga Šadar Logot nije neposredno dotakao. Padan Fejn ih je sve sledio ovamo, njega, Meta i Perina, Moirainu i Lana, Ninaevu i Egvenu. Padan Fejn, putujući trgovac i česti posetilac Dveju Reka. Padan Fejn, Prijatelj Mraka, a i još gore od toga, po onome što je Moiraina rekla. Fejn ih je sve sledio ovamo, ali ono što je odavde otišlo bilo je više od Fejna, ili manje. Fejn, ili ono što je ostalo od njega, Randu je želeo samo smrt. Zapretio je svima koje je Rand voleo, ne bi li mu Rand morao doći. Ali, Rand to nije učinio. Perin se postarao za to i zaštitio Dve Reke, ali, Svetlosti, kako je to samo bilo bolno. Šta je Fejn tražio među Belim plaštovima? Da možda i Pedron Nijal nije Prijatelj Mraka? Ako je to mogla da bude jedna Aes Sedai, onda je svakako mogao i gospodar i vrhovni zapovednik Dece Svetla.
„Eno ga“, reče Haman, a Rand se trže. Šadar Logot je bio poslednje mesto na svetu gde čovek sme da se izgubi u mislima.
Starešina je stajao na mestu koje je nekada bilo prostrani trg, mada se sada na jednom kraju uzdizala vremešna humka krša. Usred trga, gde bi mogao da se nalazi vodoskok, umesto njega je stajala ukrasna filigranska ograda od nekog sjajnog metala, visoka poput Ogijera, nedotaknuta rđom. Ona se zatvarala oko nečeg što je ličilo na visok kameni zid sa uklesanim lozicama i lišćem tako tananim da je čovek očekivao da oseti lahor koji ih pomera, a onda iznenađeno shvatao da im je boja siva a ne zelena. Kapija, mada svakako nije ličila ni na kakva vrata.
„Posekli su gaj čim su Ogijeri otišli u steding", promrmlja Haman ljutito, oborivši dugačke smeđe obrve, „posle samo dvadeset ili trideset godina, i proširili su grad.“
Rand dotače ogradu strujanjem Vazduha, zapitavši se kako li će proći, a onda žmirnu kada se čitava skalamerija raspade na dvadesetak komada, koji se stropoštaše uz glasan drhtavi zveket od koga se Ogijeri trgoše. Rand zavrte glavom. Naravno. Metal koji je tako dugo opstao bez ijedne tačkice rđe morao je biti iskovan koriščenjem Moći, a možda je čak i ostatak iz Doba legendi, ali spojevi koji su držali delove na okupu odavno su zarđali i samo su čekali da ih neko takne.
Kovril mu spusti ruku na rame. „Zamolila bih te da to ne otvaraš. Loijal ti je nesumnjivo rekao kako – oduvek je pokazivao preveliko zanimanje za takve stvari – ali Putevi su opasni.“
„Mogu da je zaključam", reče Haman, „tako da se ne može ponovo otvoriti bez Talismana rasta. Hm. Prosta stvar; jednostavno se izvede.“ Mada se nije činilo da je mnogo voljan za to. Nije joj se primakao ni malčice.
„Možda ćemo morati da je upotrebimo, a da nemamo vremena bilo šta da donosimo", reče mu Rand. Možda će svi Putevi morati da se upotrebe, bez obzira na opasnost. Kad bi nekako mogao da ih pročisti... To je bilo bezmalo jednako veličanstveno koliko i njegovo hvalisanje Taimu kako će pročistiti saidin.
