Nalesin slegnu ramenima. Prilično se znojio, ali je i dalje na sebi imao kaput – danas na crvene i plave pruge – zakopčan do grla. Metov je bio raskopčan, ali se njemu svejedno činilo da se kuva. „Pretpostavljam da su za sve krive Aes Sedai“, reče Tairen. „Tako mi duša sagorela, mora čovek da se zamisli, zar ne? Mislim, tako mi duša sagorela, šta li su samo smislile?“ Mislio je na Aes Sedai s one strane Erinina, koje navodno trčkaraju uzvodno ili nizvodno malo brže od tumarala koja su takođe bila tamo.
„Ja velim da je najbolje ne pomišljati na njih.“ Met dodirnu srebrnu lisičju glavu kroz košulju; čak i sa tim, bilo mu je drago što su Aes Sedai s druge strane reke. Šačica njegovih vojnika putovala je na svakom rečnom plovilu i koliko god sela bila retka, pristajali su uz obalu kraj svakog na koje bi naišli sa suprotne strane kako bi videli šta mogu da saznaju. Za sada su vesti bile nejasne, a često i neprijatne. Gomilanje Aes Sedai bilo je najmanja nevolja.
„A kako da ne pomišljamo na njih?", upita Talmanes. „Zar misliš da je Kula zaista upravljala Loganom?“ Bila je to jedna od novijih vesti, od pre samo dva dana.
Mat je skinuo šešir da obriše čelo pre nego što je odgovorio. Kad padne noć, biće malo svežije. Ali bez vina, bez piva, bez žena, bez kockanja. Ko bi još poželeo da bude vojnik? „Malo je toga od čega bi se Aes Sedai ustezale.“ On zavuče prst za maramu oko vrata i olabavi je. Koliko je o Zaštitnicima mogao da zaključi, makar zahvaljujući tome što je posmatrao Lana, oni kao da se nikada nisu znojili. „Ali to? Talmanese, pre bih poverovao da si ti Aes Sedai. I jesi, zar ne?“
Daerid se presamitio od smeha preko jabučice sedla, a Nalesin se umalo nije smandrljao s konja. Talmanes se najpre ukočio, ali se najzad iscerio. Gotovo se zakikotao. Taj nije imao naročiti smisao za humor, ali bolje ikakav nego nikakav.
Ipak, brzo se ponovo uozbiljio. „A šta je sa Zmajuzakletima? Ako je to tačno, Mete, biće nevolje.“ Smeh ostalih kao da je presečen sekirom.
Met iskrivi lice. To je bila najsvežija vest ili glasina – kako god bilo – za koju su saznali juče, o spaljenom selu negde u Murandiji. Još gore, navodno su pobili sve koji nisu hteli da se zakunu Ponovorođenom Zmaju, uključujući i čitave porodice. „Rand će ih srediti. Ukoliko je to istina. Aes Sedai, Zmajuzakleti, sve su to njegova posla, a mi smo sasvim po strani od njih. Imamo svoja posla o kojima moramo da brinemo.“
Naravno, nikome se od toga lice nije ni najmanje razvedrilo. Videli su previše spaljenih sela, i videće ih još ubrzo pošto stignu do Tira. Ko bi još poželeo da bude vojnik?
Na uzvisini ispred njih pojavio se neki jahač i zagalopirao prema njima preskačući preko grmlja umesto da ga obilazi, čak i niz padinu. Met je pokazao da se zaustave i dodao: „Bez truba.“ Iza njega se glas prosuo u zamirućem mrmoru, ali njemu su oči ostale prikovane za jahača.
Sav znojav, Čel Vanin zauzda svog sivosmeđeg škopca ispred Meta. U grubom sivom kaputu koji je njegovoj proćelavoj telesini pristajao kao džak, sedeo je u sedlu baš kao vreća. Vanin je bio debeo i to se nikako nije moglo prenebregnuti. Ali opet, koliko god izgledalo neverovatno, umeo je da jaše sve što se ikad jahati dalo i vrlo dobro je to radio.
Mnogo pre nego što su stigli do Maerona, Met je iznenadio Nalesina, Daerida i Talmanesa zatraživši da mu kažu ko su među njihovim ljudima najbolji krivolovci i konjokradice, oni za koje znaju da su krivi, ali ništa protiv njih ne mogu da dokažu. Dva plemića pogotovo nisu hteli da priznaju kako imaju takve među potčinjenima, ali posle malo podsticanja izgovorili su imena trojice Kairhijenjana, dva Tairenca i, začudo, dva Andorca. Met nije ni pomišljao da je ijedan od Andoraca dovoljno dugo s Družinom da se tako proslavi, ali očigledno se pričalo o njima.
Tu sedmoricu je odveo u stranu i rekao im da mu trebaju izvidnici, te da dobar izvidnik koristi umnogome iste veštine kao i krivolovac ili konjokradica. Prenebregnuvši žestoko poricanje da su ikada počinili ikakav zločin – svaki je to poricao revnosnije od Talmanesa i Nalesina zajedno, jednako rečito mada daleko grublje – ponudio je pomilovanje za sve krađe počinjene pre tog dana, trostruku platu i poštedu od radne obaveze sve dok izveštavaju istinito. Isto tako i vešanje za prvu laž; mnogo ljudi moglo je da izgine zbog laži izvidnika. I pored pretnje, lakomo su to prihvatili, verovatno pre zbog manje rada nego zbog dodatnih srebrnjaka.
