Nije prepoznala desetak vojnika pod zelenim plaštovima koji su krčili sebi stazu kroz gomilu, ali kad su posredi osobe koje su sprovodili, to je već bilo drugačije. Videla je samo leđa žena – pet ili šest, učinilo joj se, između vojnika – samo delove njihovih leđa, ali i to je bilo više nego dovoljno. Mnogo više. Žene su imale na sebi lake plaštove za prašinu, od bledog platna u prelivima smeđe boje, i Egvena je shvatila da pilji u nešto nalik na sasvim beli disk izvezen na leđima jednog od tih plaštova. Samo se vezom iscrtani beli plamen Tar Valona razlikovao od poruba koji je označavao Beli ađah. Ugledala je načas zelenu, crvenu boju. Crvenu! Pet ili šest Aes Sedai jahalo je prema Kraljevskoj palati, gde se Zmajev barjak grčevito vijorio povrh stepenaste kule pored jedne od Randovih grimiznih zastava sa drevnim simbolom Aes Sedai. Neki su to nazivali Zmajevim barjakom, drugi al’Torovim barjakom, pa čak i Aijelskim barjakom, i desetinama drugih imena.
Provlačeći se kroz gužvu, pratila ih je dvadesetak koraka, a onda stala. Prisustvo jedne Crvene sestre – ili makarone Crvene koju je videla – značilo je da je to dugo očekivano poslanstvo iz Kule, ono za koje je Elaida napisala da će otpratiti Randa do Tar Valona. Više od dva meseca posle prispeća pisma koje je doneo kurir nemilosrdno goneći konja; ova grupa je sigurno pošla ubrzo za njim.
Neće pronaći Randa – osim ako se on nije ovamo zavukao nenajavljen; zaključila je da je on nekako ponovo otkrio Talenat po imenu Putovanje, ali to je nimalo nije približilo saznanju o načinu na koji se on koristi – opet, bez obzira na to hoće li pronaći Randa ili ne, ne smeju pronaći Egvenu. Najbolje čemu je mogla da se nada bilo je da je odvuku nazad u Kulu jer je Prihvaćena bez društva punopravne sestre koja bi je nadgledala, a to se moglo očekivati samo ukoliko Elaida zaista ne traga za njom. Čak i tada bi je odvukli natrag u Tar Valon, Elaidi; uopšte se nije zavaravala da bi mogla odoleti grupi od pet ili šest Aes Sedai.
Pogledavši poslednji put Aes Sedai koje su se udaljavale, prikupila je suknje i dala se u trk između ljudi, odbijajući se povremeno od njih, saginjući se ispod gubica upregnutih životinja koje su vukle kola ili kočije. Čula je za sobom ljutite povike. Kada je najzad suknula kroz jednu od visokih četvrtastih i zasvođenih gradskih kapija, vreo vazduh tresnuo ju je po licu. Bez građevina koje bi ga sputavale, nosio je zavese prašine od kojih joj se kašljalo, ali ona je i dalje trčala, sve do niskih šatora Mudrih.
Na njeno iznenađenje, pred Amisinim šatorom stajala je vitka siva kobila, sa ukrašenim sedlom i oglavom ukrašenim i opervaženim zlatom, pod nadzorom gai’šainke koja je podizala pogled samo kada je tapšala živahnu životinju. Sagnuvši se da uđe, zatekla je jahačicu, Berelajn, kako pijucka čaj sa Amis, Bair i Sorileom, opružena uz njih na svetlim jastucima s kićankama. Jedna žena u belom, Rodera, klečala je sa strane i krotko čekala da im dopuni pehare.
„U gradu su Aes Sedai“, reče Egvena čim je ušla, „i zaputile su se prema Sunčevoj palati. To je sigurno Elaidino poslanstvo Randu.“
Berelajn ljupko ustade; Egvena je morala da prizna, mada nevoljno, da je ta žena zaista graciozna. A haljina za jahanje bila joj je pristojno skrojena, jer čak ni ona nije bila toliko glupa da jaše po suncu u svojoj uobičajenoj odeći. Ostale poustajaše s njom. „Izgleda da se moram vratiti u palatu", uzdahnu ona. „Samo Svetlost zna šta će pomisliti kada ne bude nikoga da ih tamo dočeka. Amis, ako znaš gde je Ruark, možeš li mu poslati poruku da se sastane sa mnom?“
Amis klimnu glavom, ali Sorilea reče: „Ne treba toliko da zavisiš od Ruarka, devojko. Rand al’Tor je poverio Kairhijen tebi da ga čuvaš. Većina muškaraca je takva da će, ako im daš mali prst, vrlo brzo hteti čitavu šaku. A ako mali prst daš poglavaru klana, uzeće ti čitavu ruku.“
„Istina", promrmlja Amis. „Ruark je hlad moga srca, ali to je istina.“
Izvukavši tanke jahaće rukavice zadenute za opasač, Berelajn poče da ih navlači. „Podseća me na mog oca. Ponekad i previše.“ Na trenutak je žalosno iskrivila lice. „Ali veoma me dobro savetuje. I zna kad treba da deluje preteče, i koliko. Mislim da čak i Aes Sedai nije svejedno kada Ruark zuri u njih.“
Amis se grleno nasmeja. „On je zaista upečatljiv. Poslaću ti ga.“ Ona lako poljubi Berelajn u čelo i obraze.
Egvena je zurila; tako majka ljubi sina ili kćerku. Šta se to dešava između Berelajn i Mudrih? Naravno, nije smela da pita. Takvo pitanje posramilo bi i nju i Mudre. Berelajn takođe, mada Berelajn to ne bi shvatila, a Egveni ne bi smetalo da izlaže Berelajn sramoti sve dok toj ženi kosa ne opadne od toga.
