„Naravno, zbog tvojih sestara", nasmeja se Suranda. Bila je to zgodna žena krupnih plavih očiju, prelepa kad bi se nasmejala. Možda pet godina starija od Egvene, umela je da usmerava jednako snažno kao i mnoge Aes Sedai i jedva je čekala da je pozovu da to čini. U međuvremenu, naravno, skakala je čim bi Sorilea pomislila kako treba da skoči. „Zašto bi inače tako poskočile kao da su sele na bodlje segade?“
„Trebalo je da pošaljemo Sorileu da porazgovara s njima", reče Egvena i uze šolju sa zelenim prugama od gai’šaina. Dok joj je pričao kako su njegovi Omladinci zauzeli sve sobe koje još nisu zauzele Aes Sedai, a neki su zaposeli i štale, Gavinu se omaklo da više nema mesta čak ni za još jednu kuhinjsku sluškinju, kao i da Aes Sedai ne vrše pripreme za tako nešto. Bile su to dobre vesti. „Sorilea može da natera Aes Sedai da stoje u stavu mirno pred njom, koliko god da ih ima.“ Suranda zabaci glavu, grohotom se smejući.
Estejrin smeh bio je slabašan, i prilično preneražen. Ta vitka, mlada žena ozbiljnih, sivih očiju oduvek se ponašala kao da je neka Mudra posmatra. Egvena je i dalje bila zapanjena što Sorilea ima krajnje zabavnu učenicu, dok Erina, prijatna i osmehnuta, bez ijedne prekorne reči, ima učenicu koja kao da lovi pravila kako bi ih poštovala. „Mislim da je posredi Kar’a’karn", izjavi Estejr mrtva ozbiljna.
„Zašto?", upita Egvena odsutno. Moraće jednostavno da izbegava grad. Izuzev Gavina, naravno; koliko god se stidela da prizna, izbegla bi da se sastane s njim jedino ako bi sasvim sigurno znala kako Nesuna čeka u
„Zar nisi čula?", uskliknu Suranda.
Dva ili tri dana nije mogla da pristupi Ninaevi ni Elejni, niti da im se ponovo obrati u snovima. Ili da makar pokuša da razgovara s njima; nikad ne možeš biti sasvim siguran u to da li druga osoba ne zna kako si nešto više od pukog sna, osim ako nije navikla na takva saopštenja, što se svakako nije moglo reći za Ninaevu i Elejnu. Samo je jednom ranije tako razgovarala s njima. U svakom slučaju, pomisao na to da im se uopšte obrati izazivala je u njoj neodređenu nelagodnost. Sanjala je još jednu nejasnu noćnu moru o tome; kad god bi neka od njih rekla nešto, saplela bi se i pala ničice, ispustila šolju ili tanjir ili preturila vazu, uvek nešto što bi se pri udarcu razbilo. Otkad je protumačila san o tome kako Gavin postaje njen Zaštitnik, trudila se sa svima njima. Zasad nije bila naročito uspešna u tome, ali bila je sigurna da ovaj san nešto znači. Možda je najbolje da sačeka sledeči sastanak da bi im se obratila. Osim toga, uvek su postojali izgledi da ponovo u snovima naleti na Gavina, da bude uvučena u njih. Na samu pomisao o tome obrazi su joj se zacrveneli.
„Kar’a’karn se vratio", reče Estejr. „Po podne će se sresti s tvojim sestrama.“
Pošto je i poslednja pomisao na Gavina i snove bila razvejana, Egvena se namrštila nad svojom šoljom za čaj. Dvaput za deset dana. Nije imao običaj da se tako brzo vrati. Zašto je to učinio? Zar je nekako saznao za Aes Sedai iz Kule? Kako? I kao i uvek, njegova Putovanja su sama po sebi pokretala njena pitanja. Kako samo to može?
„Šta kako može?", upita Estejr i Egvena trepnu, zapanjena time što je izrekla pitanje naglas.
„Kako samo može da mi tako lako izazove mučninu u stomaku?“
Suranda zavrte glavom u znak saosećanja, ali se i sama iskezi. „Pa muškarac je, Egvena.“
„On je Kar’a’karn", reče Estejr, naglasivši to jako, sa veoma primetnim strahopoštovanjem. Egvena se ne bi sasvim iznenadila kad bi je videla kako obmotava glavu tom glupavom čalmom.
