Naravno, shvatile su. On nije nagađao. Koiren se malčice ukruti, a oči žene vrane kose čak se i raširiše. Nesuna samo klimnu glavom sama sebi, beležeči nešto u mislima. Egvena se očajnički nadala da će on biti obazriv. Nesuni ništa neće promaći.
Koiren se pribrala sa vidnim naporom, izravnala haljinu i gotovo počela da namešta šal koji nije imala na sebi. „Imam tu čast", objavi ona zvonko, „da budem Koiren Seldain Aes Sedai, poslanica iz Bele kule i Elaide do Avrinji a’Roihan, Čuvarke Pečata, Plamena Tar Valona, Amirlin Trona.“ U nešto manje kitnjastom predstavljanju, mada sa punim počastima za Aes Sedai, pomenula je i druge dve; žena nemilosrdnih očiju bila je Galina Kazban.
„Ja sam Rand al’Tor.“ Ta jednostavnost bila je očigledna suprotnost. Nisu pominjale Ponovorođenog Zmaja, baš kao ni on, ali izostavljanje te titule nekako je dovelo do toga da ona šapatom odjekuje u prostoriji.
Koiren udahnu duboko, pomeri glavu kao da čuje taj šapat. „Donosimo ljubazan poziv za Ponovorođenog Zmaja. Amirlin Tron je u potpunosti svesna znamenja koja su se pojavila i ispunjenih proročanstava, da...“ Tim dubokim, punim tonovima trebalo je nešto vremena da pređu na stvar, na to da Rand treba da pođe s njima, „sa svim počastima koje zaslužuje", u Belu kulu, te da u slučaju njegovog prihvatanja tog poziva Elaida nudi ne samo zaštitu Kule, već i punu težinu njenog autoriteta i uticaja za njega. Još malo kitnjastog govora, pre nego što je zaključila sa: „...i da bi predočila sve to, Amirlin Tron šalje ovaj neznatni dar.“
Ona se okrenu prema škrinjama, podigavši ruke, a onda zastade, gotovo neprimetno iskrivivši lice. Morala je dvaput da pokaže pre nego što su služavke shvatile i podigle mesingom okovane poklopce; očito su nameravale da ih otvore naglo saidarom. Škrinje su bile ispunjene kožnim vrećama. Na novi, oštriji pokret ruke, služavke počeše da ih razvezuju.
Egvena suzbi u sebi glasan uzdah. Nije ni čudo što su se te žene tako mučile! Iz otvorenih vreća rasuli su se zlatnici različitih veličina, blistavo prstenje i svetlucave ogrlice, neugrađeni dragulji. Sve da su se u džakovima ispod nalazili otpaci, bilo je to pravo bogatstvo.
Rand se zavali u tu stolicu nalik na presto i pogleda sanduke gotovo s osmehom. Aes Sedai su gledale u njega, sa maskom pribranosti na licima, ali Egveni se učinilo da je uočila naznaku samozadovoljstva u Koireninim očima, jedva primetni porast prezira na Galininim punim usnama. A Nesuna... U Nesuni se krila prava opasnost.
Poklopci se naglo zatvoriše iako ih ničija ruka nije ni takla, a služavke odskočiše ne trudeći se da priguše ciku. Aes Sedai se ukrutiše, a Egvena se pomoli jednako snažno kao što se i znojila. Želela je da on bude nadmen i donekle bezobrazan, ali taman toliko da se one ne opuste, a ne da ih natera da pokušaju na licu mesta da ga smire.
Iznenada joj pade na pamet da on do sada ničim nije pokazao kako je „ponizan kao mišić“. Nije ni imao takvu nameru. Taj čovek se poigravao njome! Da nije bila previše uplašena da bi se uzdala u sopstvena kolena, prišla bi mu i klepila ga preko ušiju.
„Poprilično zlata", reče Rand. Izgledao je opušteno, a celo lice zračilo mu je osmehom. „Za zlato uvek mogu da nađem prikladnu upotrebu.“ Egvena trepnu. Zvučao je bezmalo pohlepno!
Koiren uzvrati osmehom, krajnjim oličenjem uravnoteženog samozadovoljstva. „Naravno, Amirlin Tron je krajnje velikodušna. Kada stigneš u Belu kulu...“
„Kada stignem u Kulu“, prekinu je Rand kao da naglas razmišlja. „Da, jedva čekam taj dan kada ću osvanuti u Kuli.“ On se nagnu napred i osloni se laktovima o kolena, tako da mu je Zmajevo žezlo visilo. „Ali za to treba malo vremena, znate. Najpre moram da pozavršavam obaveze ovde, u Andora, i drugde.“
Koiren stisnu usne tek na tren. Ali glas joj je ostao zvonak i mek kao i uvek. „Svakako nemamo ništa protiv da se odmorimo nekoliko dana pre nego što krenemo natrag na putovanje za Tar Valon. U međuvremenu, smem li predložiti da jedna od nas ostane u blizini, kako bi ti ponudila savete ako ti zatrebaju? Naravno, čule smo za nesrećan Moirainin kraj. Ne mogu se ponuditi sama, ali Nesuna ili Galina bi drage volje to učinile.“
Rand se namršti i zagleda u dve pomenute žene, a Egvena zadrža dah. Kao da je ponovo nešto slušao, ili čekao da nešto čuje. Nesuna ga je zauzvrat posmatrala jednako otvoreno kao i on nju. Galina je nesvesno doticala suknje prstima.
