Ona izvi usnu i kiselo se namršti na šal. Uopšte joj nije pomoglo. I sama pomisao na to da napravi rupu u Šari izazivala joj je mučninu. Nadala se da je to nešto u vezi s onim što je saznala o Tel’aran’riodu. Naravno, nije imala nameru da to ikada upotrebi, ali nije znala šta da radi s toliko slobodnog vremena, a Mudre su stalno gunđale zbog toga što Aes Sedai pitaju kako tamo da uđu i telom. Mislila je da bi to moglo da se izvede ako se stvori – činilo se da je sličnost jedini način da to opiše – sličnost između stvarnog sveta i njegovog odraza u Svetu snova. Tako bi moglo nastati mesto gde je moguće jednostavno kročiti s jedne na drugu stranu. Da je Randov način putovanja izgledao makar malo nalik tome, bila bi voljna da pokuša, ali ovo... Saidar se povinuje željama dogod pamtiš da je beskrajno jači od tebe i da se mora nežno navoditi; ako probaš da nasilno sprovedeš nešto pogrešno, umrećeš ili sagoreti pre nego što uopšte stigneš da vrisneš.
„Rande, jesi li siguran da nema nikakvog smisla u stvaranju istovetnih stvari... ili...“ Nije znala kako to da objasni, ali on je u svakom slučaju odmahnuo glavom pre nego što je zaćutala.
„To mi zvuči kao da menjaš tkanje Šare? Mislim da bi me ona rastrgla kad bih tako nešto i pokušao. Ja izbušim rupu.“ On je bočnu prstom da joj to i pokaže.
Pa, nije bilo svrhe da nastavlja s tim. Razdraženo je nameštala šal. „Rande, u vezi s Morskim narodom. Ne znam o njima ništa više od onog što sam pročitala" – znala je, ali još nije nameravala da mu kaže – „ali mora da ih je nešto veoma važno dovelo ovako daleko, tebi.“
„Svetlosti", promrmlja on odsutno, „skakućeš unaokolo poput kapi vode na vrelom tiganju. Primiču ih kad budem imao vremena.“ Na tren je protrljao čelo, a oči kao da mu nisu videle ništa. Sledećeg trenutka ponovo ju je video. „Nameravaš li da ostaneš ovde dok se one ne vrate?“ Zaista je hteo da je se otarasi.
Na vratima je zastala, ali on je već izlazio iz odaje, sa rukama na leđima, razgovarajući sam sa sobom. Tiho, mada je ponešto uspela i da razabere. „Gde se kriješ, spaljen bio? Znam da si tu!“
Ona izađe sama, zadrhtavši. Ako je zaista već počeo da ludi, to se nije moglo izmeniti. Točak tka kako točak želi, a njegovo tkanje moralo se prihvatiti.
Shvativši da zagleda sluge koje su prolazile hodnikom i pita se ko je od njih uhoda Aes Sedai, naterala je sebe da prestane. Točak tka kako točak želi. Klimnuvši glavom Somari, ispravi ramena i veoma se potrudi da ne potrči dok je izlazila kroz najbliži ulaz za poslugu.
Malo se razgovaralo dok se najbolja Arilinina kočija nezgrapno udaljavala od Sunčeve palate, praćena kolima koja su dovezla kovčege, a sada odvoze samo tovar služavki i kočijaša. Nesuna je u kočiji skupila prste i zamišljeno njima kuckala po usnama. Očaravajući mladić. Očaravajući predmet izučavanja. Stopalom je dotakla kutije za uzorke ispod sedišta; nikada nigde nije išla bez propisnih kutija za uzorke. Čovek bi pomislio da je sve u svetu odavno već popisano, ali otkad je otišla iz Tar Valona, smestila je tamo pedeset biljaka, dvostruko više insekata i kože i kosti lisice, tri vrste ševe, te čak pet vrsta tekunica za koje je bila sigurna da se nigde ne pominju.
„Nisam znala da si bila u prijateljskim odnosima s Alvijarin“, reče Koiren malo kasnije.
Galina frknu. „Nije neophodno biti prijateljica s nekom ženom da bih znala da je bila dobro kada smo krenule na put.“ Nesuna se upita zna li ova da je napućila usne. Možda je posredi samo bio oblik njenih usta, ali morala je da se saživi sa sopstvenim licem. „Zar misliš da je zaista znao?", nastavi Galina. „Da smo... To nije moguće. Sigurno je nagađao.“
Nesuna naćuli uši, iako je nastavila da kucka po usnama. To je bio očigledan trud da se promeni tema i znak da je Galina pride razdražena. Tišina je trajala tako dugo zato što niko nije hteo da pominje al’Tora, a druge teme izgleda da nije ni bilo. Zbog čega Galina nije želela da priča o Alvijarin? Njih dve svakako nisu bile prijateljice; za jednu Crvenu je prava retkost da se druži s nekom izvan svog Ađaha. Nesuna se postarala da upamti to pitanje.
„Ako je nagađao, mogao bi da zgrne bogatstvo na vašarima.“ Koiren nije bila blesava. Preterivala je preko svake mere, ali nikada nije bila blesava. „Koliko god smešno izgledalo, moramo pretpostaviti da on može osetiti saidar u ženi.“
„To bi moglo biti pogubno", promrmlja Galina. „Ne. Nemoguće. Sigurno je pogodio. Svaki muškarac kadar da usmerava pretpostavio bi da ćemo prigrliti saidar.“
Nesunu je razdraživalo pućenje te žene. Čitavo to putešestvije ju je razdraživalo. Da su je zamolili, rado bi pristala, ali Džesi Bilal nije pitala; Džesi ju je praktično naterala da uzjaše. Kako god bilo u ostalim Ađasima, od predsedavajuće veća Smeđih nije se tako nešto očekivalo. Ipak, najgore od svega bilo je što su Nesunine saputnice bile toliko usredsređene na mladog al’Tora da se činilo kako su slepe za sve drugo.
„Imate li ikakvih ideja", razmišljala je naglas, „o tome koja je to sestra prisustvovala našem razgovoru?“
