Gospodar haosa полностью

Činilo se da je gazdarica Harfor u pravu; gospa od talasa nije bila naročito zadovoljna. Zeleni pečat krio je tek nešto jedva bolje od toga.

„Loše vesti?“, upita Avijenda.

„Ne znam.“ Namršten na pisma, bio je jedva svestan toga da gazdarica Harfor unutra pušta ženu u crveno-belom i da s njom tiho razgovara. Nijedna od tih žena koje su pripadale Morskom narodu nije mu izgledala kao neko sa kime bi poželeo da provede makar jedan sat. Pročitao je sve prevode Proročanstva o Zmaju koje je mogao pronaći, i mada su i oni najjasniji bili često zapetljani, nije upamtio ništa što bi ukazivalo na Ata’an Mijere. Možda će oni, na svojim brodovima na moru i dalekim ostrvima, jedini ostati izvan njegovog domašaja, izvan Tarmon Gai’dona. Toj Zaidi je dugovao izvinjenje, ali možda bi mogao da je obmane ako poturi Bašera; Bašer je svakako imao sasvim dovoljno titula da to polaska svačijoj sujeti. „Ne bih rekao.“

Sluškinja pade na kolena pred njim, nisko pognuvši belu glavu i visoko podigavši ruke da mu doda još jedno pismo, ispisano na debelom pergamentu. Trepnuo je na sam njen položaj; čak ni u Tiru nikada nije video da se neko od slugu toliko plaši, a kamoli u Andoru. Gazdarica Harfor se mrštila i vrtela glavom. Žena koja je klečala progovori, lica i dalje okrenutog prema podu. „Ovo je stiglo za mog gospodara Zmaja.“

„Sulin?“, zinu on. „Šta radiš to? Šta radiš u toj... haljini?“

Sulin okrenu lice uvis; izgledala je sasvim užasno, kao vučica koja se iz petnih žila trudi da izgleda kao lane. „To na sebi imaju žene koje služe i slušaju kako im se kaže za novčiće.“ Ona zamaha pismom u rukama koje je i dalje držala podignute. „Zapoveđeno mi je da kažem kako je ovo upravo stiglo za mog gospodara Zmaja, a to je učinio... konjanik koji je otišao čim je ovo predao.“ Prva Devica razdraženo coknu jezikom.

„Hoću neuvijen odgovor", reče on i otrže joj zapečaćeni pergament. Ona istog časa skoči na noge. „Vrati se ovamo, Sulin. Sulin, hoću odgovor!“ Ali ona potrča najbrže što je mogla u kadinsoru, pravo prema vratima i napolje.

Iz nekog razloga, gazdarica Harfor piljila je u Nanderu. „Rekla sam ti da ovo neće ići. I rekla sam vam obema da ću, sve dok bude na sebi imala livreju palate, očekivati da se ponaša tako da se palata njome ponosi, pa bila ona Aijelka ili kraljica Saldeje.“ Ona se spusti u naklon, žurno oslovi Randa sa „moj gospodaru Zmaju" i izađe razgovarajući sama sa sobom o ludim Aijelima.

Bio je spreman da se saglasi. Pogledao je naizmenično Nanderu, Avijendu, pa Džalani. Nijedna nije izgledala ni najmanje iznenađeno. Nijedna nije izgledala kao da je videla išta neobično. „Svetlosti mu, hoćete li mi reći šta se to ovde događa? Pa to je bila Sulin!“

„Najpre smo", reče Nandera, „Sulin i ja otišle u kuhinje. Mislila je da će ribanje šerpi i tome slično biti prikladno. Ali tamo je neki čova rekao da ima taman toliko slugu koliko mu treba; kao da je mislio da će se Sulin stalno tući s ostalima. Nije bio naročito visok", ona pokaza taman ispod Randove brade, „ali jednako širok, i mislim da bi ponudio da zaigramo s kopljima da nismo otišle. Onda smo otišli toj ženi, Rini Harfor, pošto se čini da je ona ovde gospodarica krova.“ Licem joj načas prođe grimasa; žena je mogla biti ili ne biti gospodarica krova – u aijelskom načinu razmišljanja nije bilo mesta za glavnu sobaricu. „Ona nije shvatila, ali se na kraju saglasila. Mislila sam bezmalo da će se Sulin predomisliti kad je shvatila da Rina Harfor namerava da joj odene haljinu, ali naravno da nije. Sulin je mnogo hrabrija od mene. Ja bih radije da od mene gai’šaina načini nova Seja Dun.“

„Ja bih", reče Džalani nepopustljivo, „radije da me pred majkom godinu dana bije prvobrat mog najgoreg neprijatelja.“

Nanderine oči se skupiše u neodobravanju, a prsti joj se trznuše, ali umesto da pribegne jeziku ruku, ona odlučno reče: „Hvališeš se kao neka Šaido, devojko.“ Da je Džalani bila starija, tri proračunate uvrede mogle su dovesti do nevolje, ali ona umesto toga čvrsto zažmuri kako ne bi videla one koji su prisustvovali njenoj sramoti.