Ionako mu je bilo teško da dugo ostane usredsređen na jedno. Osim na Randa al’Tora, naravno. Osećao je Randa al’Tora, mogao je na njega da pokaže prstom, tako blizu. Al’Tor ga je privlačio, privlačio toliko da ga je bolelo. U poslednje vreme bilo je to malo drugačije, a ta razlika je nastupila iznenada, gotovo kao da je neko drugi najednom delimično zaposeo al’Tora i tako odgurnuo deo Fejnove vlasti nad njim. Nije bilo važno. Al’Tor pripada njemu.
Poželeo je da oseti al’Torov bol; u najmanju ruku, on mu ga je prouzrokovao. Za sada je to bilo samo bockanje, ali dovoljno bockanja moglo ga je sasvim isušiti. Beli plaštovi su se baš ostrvili na Ponovorođenog Zmaja. Fejnove usne povukoše se u podrugljivi kez. Teško da bi Nijal ikada podržao al’Tora baš kao što to ne bi učinila ni Elaida, ali sa prokletim Random al’Torom najbolje je bilo ne uzimati ništa zdravo za gotovo. Pa, oboma im je preneo deo onoga što je poneo iz Aridola; mogu možda verovati rođenim majkama, ali al’Toru više nikada.
Vrata se naglo otvoriše i u sobu upade mladi Pervin Belman, koga je unutra uterala njegova mati. Nan Belman je bila zgodna žena, mada je Fejn sada retko zapažao tu osobinu kod žena, Prijateljica Mraka koja je mislila da su njene zakletve samo zlobno praćakanje sve dok joj se Padan Fejn nije pojavio na pragu. Mislila je da je i on Prijatelj Mraka, na visokom položaju. Naravno, Fejn je to odavno prevazišao; istog trena kad bi ga se neko od Izabranih dočepao, on bi bio mrtav. Na tu pomisao je morao da se zakikoće.
Pervin i njegova mati ustuknuli su ugledavši Mirdraala, naravno, ali momak se prvi povratio i došao do Fejna dok se žena još borila da dođe do daha.
„Gospodaru Mordete, gospodaru Mordete", zapišta momak, poskakujući s noge na nogu u crveno-belom kaputu. „Donosim vest koju si tražio.“
Mordet. Zar je koristio to ime? Ponekad nije mogao da se priseti imena koje je koristio i onoga koje mu je pripadalo. Zavukavši bodež u kaniju pod kaputom, on se toplo osmehnu. „A koja bi to vest mogla biti, dečače?“
„Neko je jutros pokušao da ubije Ponovorođenog Zmaja. Neki čovek. Sada je mrtav. Prošao je kraj Aijela i kroz sve to, pravo u odaje gospodara Zmaja.“
Fejn oseti kako mu se osmeh pretvara u režanje. Pokušali su da ubiju al’Tora? Al’Tor je njegov! Al’Tor će umreti od njegove ruke i ničije druge! Čekaj. Napadač se provukao kraj Aijela, u al’Torove odaje? „Sivi čovek!“ Nije prepoznao to struganje kao sopstveni glas. Sivi Ljudi podrazumevali su Izabrane. Zar će večito morati da se petljaju u njegove poslove?
Sav taj bes morao je da ode nekud pre nego što on od njega pukne. Gotovo nehajno pomilovao je dečakovo lice. Dečak iskolači oči; zadrhta tako jako da su mu zubi zacvokotali.
Fejn nije sasvim shvatao trikove koje je mogao da izvede. Pomalo nečega od Mračnoga, možda, pomalo od Aridola. Posle tog mesta, pošto je prestao da bude samo Padan Fejn, sposobnost za to počela je polako da se pojavljuje. Znao je samo da sada može izvesti određene stvari, sve dok je u stanju da dotakne predmet svog rada.
Nan se baci na kolena kraj njegove stolice, zgrabivši ga za kaput. „Milost, gospodaru Mordete", prodahtala je. „Molim te, imaj milosti. On je samo dete. Samo dete!“
Za trenutak ju je ljubopitljivo zagledao, nakrenuvši glavu. Zaista, bila je to veoma lepa žena. Uprevši stopalom u njene grudi, on je odgurnu u stranu kako bi mogao da ustane. Mirdraal, koji je krišom posmatrao, trže lice bez očiju kada shvati da ga on posmatra. Pamtio je vrlo dobro njegove... smicalice.
Fejn se ushoda; morao je da se kreće. Al’Torov pad mora biti njegovih ruku delo – njegovih! – a ne delo Izabranih. Kako je mogao da mu ponovo naudi, da ga kosne do srca? Možda preko onih blebetavih devojčura iz
