Gospodar haosa полностью

Delana je zadržala smeh u sebi dok je ispraćala Sijuan do prednjih stepenica, gde ju je zagrlila. Da, za Dvoranu je bilo vrlo bitno da Mudre ostanu mirne, iako Sijuan to nikako nije mogla da zna. Gledala ju je kako odmiče ulicom pre nego što se vratila nazad. Izgleda da će odsad ona morati da bude zaštitnica. Nadala se da će u tome biti uspešna koliko i njena prijateljica.

Čaj je još bio topao, te je rešila da pošalje Mijesu, svoju služavku, po kifle i voće, ali pitomo kuckanje na vratima dnevne sobe nije poticalo od Mijese već od Lusilde, jedne od polaznica koje su doveli iz Kule.

Mršuljava devojka uznemireno klecnu, ali Lusilda je uvek delovala uznemireno. „Delana Sedai? Jutros je stigla jedna žena, pa je Anaija Sedai rekla da treba da se dovede ovamo? Zove se Halima Saranov? Kaže da se poznajete?“

Delana je taman zaustila da kaže kako nikad nije čula ni za kakvu Halimu Saranov, kada se žena pojavi na vratima. Delana ne izdrža da se ne zapilji u nju. Ta žena je uspevala da istovremeno deluje vitko i pohotno, a nosila je tamnosivu jahaću haljinu neverovatno otvorenu; duga zavodljiva crna kosa uokvirivala je zelenooko lice zbog kojeg su, verovatno, svi muškarci koji bi je sreli ostajali razjapljenih usta. Naravno, nije to bio razlog za Delanin zapanjen pogled. Ta žena je držala ruke pored sebe, ali sa palčevima odlučno gurnutim između kažiprsta i srednjeg prsta. Delana nikada nije očekivala da vidi taj znak kod žene koja ne nosi šal, a ova Halima Saranov čak nije ni mogla da usmerava. Bila joj je dovoljno blizu da bi u to bila sigurna.

„Da“, reče Delana, „čini mi se da je se sećam. Ostavi nas, Lusilda. I, dete, pokušaj da se prisetiš da ne mora svaka rečenica da bude pitanje.“ Lusilda skoči u naklon tako brz i dubok da je gotovo pala. Pod drugim okolnostima, Delana bi uzdahnula; nikada nije umela sa polaznicama, iako nije shvatala zbog čega.

Gotovo i pre nego što je polaznica napustila sobu, Halima se njišući primače do stolice koju je koristila Sijuan i ne čekajući poziv sede na nju. Podigavši jednu od netaknutih šolja, prekrstila je noge i pijuckala posmatrajući Delanu preko ivice.

Delana ju je posmatrala oštrim pogledom. „Šta ti zamišljaš da si, ženo? Kakvo god visoko mesto da imaš, niko nije iznad Aes Sedai. I gde si naučila taj znak?“ Možda prvi put u njenom životu, taj pogled nije ostavio nikakav utisak.

Halima joj se osmehnu ismevajući je. „Da li ti stvarno misliš da su tajne o određenom... hajde da kažemo, tamnijem Ađahu, stvarno tajne? A što se tiče tvoga položaja, vrlo dobro znaš i sama da ćeš, čak i ako ti prosjak da propisani znak, poskočiti da ga poslušaš. Moja priča je da sam neko vreme bila saputnica izvesne Kabrijane Mekandes, Plave sestre. Nažalost, Kabrijana je poginula kad je pala s konja, a njen Zaštitnik jednostavno je posle toga odbijao da ustane iz svojih ćebadi ili da jede. I on je umro.“ Halima se osmehnu kao da se pita da li Delana prati priču. „Kabrijana i ja smo mnogo razgovarale pre nego što je nastradala i ona mi je rekla o Salidaru. Takođe mi je rekla i gomilu stvari koje je saznala o planovima Bele kule za vas ovde. I za Ponovorođenog Zmaja.“ Još jedan osmeh, kratak blesak belih zuba, a onda se vratila svome čaju i posmatranju.

Delana nije bila od onih koje bi se lako predale. Ona je umela da silom natera kraljeve da potpišu mir kada su želeli rat, da odvuče kraljice za kožu na vratu kako bi potpisale dogovore koje je trebalo potpisati. Tačno, ona bi poslušala pretpostavljenog prosjaka ako bi pokazao prave znake i rekao prave stvari, ali Halimine ruke ukazivale su na nju kao na Crni ađah, a ona to očito nije bila. Možda je žena mislila da je to jedini način da natera Delanu da je prihvati, a možda se samo pravila važna svojim poznavanjem zabranjenih stvari. Delani se ova Halima nije nimalo dopadala. „A pretpostavljam, da bi trebalo da se pobrinem da Dvorana prihvati ono što imaš da nam kažeš?", reče ljutito. „To nije nikakav problem dokle god znaš o Kabrijani dovoljno da bi tvoja priča zvučala uverljivo. Tu ne mogu da ti pomognem; srela sam je samo dvaput. A pretpostavljam i da nije verovatno da će se ona pojaviti i osporiti troju priču?“

„Ni najmanje.“ Ponovo taj brzi podsmevajući osmeh. „A Kabrijanin život mogu da ti izrecitujem. Znam stvari koje je i sama pozaboravljala.“

Delana na to samo klimnu glavom. Sestre su uvek ubijane sa žaljenjem, ali šta se mora, mora se. „Onda nema nikakvih prepreka. Dvorana će te prihvatiti kao gosta, a ja ću se postarati da te saslušaju.“

„Pa nisam baš imala na umu gostovanje. Mislim da bih želela nešto stalnije. Tvoja pisarka, ili, još bolje, tvoja družbenica. Moram se postarati da tvoja Dvorana bude pažljivo vođena. Pored ove priče o Kabrijaninom kraju, imam još neka uputstva za tebe.“

„Sad me dobro slušaj! Ja...“

Halima je prekide ne podižući glas. „Rečeno mi je da ti pomenem ime. Koje koristim, ponekad. Aran gar.“

Delana se stropošta na stolicu. Ime je pomenuto u njenim snovima. Prvi put posle mnogo godina, Delana Moselejn se uplašila.