Balver se diže od svog stola kad Nijal uđe u čekaonicu. „Omerna je dolazio, gospodaru. Ostavio ti je ovo.“ Balver dotaknu listove papira vezane crvenom trakom koji su ležali na stolu. „I ovo.“ Tanane usne skupiše se dok je iz džepa vadio koštanu cevčicu.
Nijal gunđajući preuze cevčicu i odmaršira u unutrašnje odaje. Omerna je svakog dana bivao sve beskorisniji. Bilo je dovoljno loše što je izveštaje ostavio Balveru, koliko god da su besmisleni, ali čak bi i Omerna morao da zna dovoljno da jednu od ovih cevčica sa tri crvene pruge ne daje nikome osim lično Nijalu. On prinese cevčicu lampi da bi proverio vosak. Netaknut, pre nego što ga je polomio noktom. Moraće da potpali vatru pod Omernom, da mu utera strah Svetlosti u kosti. Ta budala nije bila ni od kakve koristi kao lažni mamac ako ne izigrava savršenog glavnog uhodu onoliko koliko je u stanju.
Ponovo poruka od Varadina, ispisana na parčencetu papira u Nijalovom ličnom ključu, tim luđačkim paučinastim rukopisom. Gotovo da ju je spalio ne pročitavši je, kad mu nešto pri kraju privuče pogled. Počevši od početka, pažljivo ju je u glavi tumačio. Hteo je da bude potpuno siguran. Kao i ranije, bile su to budalaštine o Aes Sedai na povocima i čudnim zverima, ali na samom kraju... Varadin je pomogao Asidimu Faizaru da nađe skrovište u Tančiku; pokušaće da izvuče Faizara napolje, ali Prethodnice su tako dobro stražarile da ni šapat nije mogao da napusti zidove bez njihovog odobrenja.
Nijal zamišljeno protrlja bradu. Faizar je bio jedan od onih koje je poslao u Tarabon da provere može li se išta spasti. Faizar nije imao pojma o Varadinu, a Varadin ne bi trebalo da zna išta o Faizaru. Prethodnice tako dobro stražare da ni šapat ne može da pređe zidine. Žvrljotine luđaka.
Gurnuvši papirić u džep vrati se u čekaonicu. „Balvere, šta nam javljaju sa zapada?“ Među njima, „zapad“ je uvek značio granicu sa Tarabonom.
„Nema nikakvih promena, gospodaru. Izvidnice koje zađu preduboko u Tarabon ne vraćaju se. Uz granicu najviše nevolja izazivaju izbeglice koje pokušavaju da prebegnu.“
Izvidnice koje zađu preduboko. Tarabon je bio jama ispunjena otrovnicama i pobesnelim pacovima, pa ipak... „Koliko ti vremena treba da pošalješ glasnika u Tančiko?“
Balver nije ni trepnuo. Taj čovek ne bi pokazao iznenađenje ni da njegov rođeni konj počne da ćaska sa njim. „Biće teško za sveže konje, kad pređu granicu, gospodaru. Obično bih rekao dvadeset dana tamo i nazad, možda i koji manje uz malo sreće. Sada, dva puta toliko, uz sreću. Možda dva puta toliko samo da stignu do Tančika.“ Jama koja je mogla da proguta glasnika a da čak ni kosti ne ostavi.
Neće biti potrebe za povratkom, ali Nijal to zadrža za sebe. „Sredi to, Balvere. Pismo će biti spremno za sat vremena. Lično ću razgovarati sa glasnikom.“ Balver spusti glavu pokazujući da razume, ali istovremeno je trljao šake, uvređen. Neka ga. Postojala je mala mogućnost da ovo može da se uradi bez razotkrivanja Varadina. Nepotrebna predostrožnost ako je poludeo, ali ako nije... To što bi ga izložio ništa ne bi ubrzalo.
Kad se vratio u odaje za prijem, Nijal još jednom prouči Varadinovu poruku pre negp što podiže papirić ka plamenu lampe posmatrajući kako nestaje. Onda protrlja prste da raspe pepeo.
On je imao četiri pravila o odgovorima i obaveštenjima. Nikada ne planiraj dok ne znaš koliko god možeš o svom neprijatelju. Nikada se ne boj da promeniš planove kad dobiješ nova obaveštenja. Nikada ne veruj kako znaš sve. I nikada ne čekaj da sve saznaš. Čovek koji čeka da sve sazna još sedi u šatoru dok mu ga neprijatelji pale nad glavom. Nijal je poštovao ova pravila. Samo je jednom u životu odustao od njih sluteći. U Džamari, bez ikakvog razloga osim peckanja u zadnjem delu glave, postavio je trećinu vojske da pazi na planine za koje su svi tvrdili da su neprohodne. Dok je on manevrisao ostatkom svojih trupa, da bi slomio Muranđane i Altarce, ilijanska vojska, koja je navodno bila stotinama milja odatle, pojavila se iz tih „neprohodnih" prolaza. Uspeo je da se povuče pre nego što ga zgaze samo zbog „osećaja“. A sad je opet osećao to peckanje.
„Ne verujem mu, odlučno izjavi Talanvor. „Podseća me na mladog varalicu kog sam jednom sreo na vašaru, tipa mladolikog lica koji te je gledao pravo u oči i osmehivao se dok je sakrivao zrno koje je bilo ispod šolje sebi u dlan.“
Za promenu, Morgaza se obuzdavala bez teškoća. Mladi Petr izvestio je da je njegov stric konačno našao način da je prokrijumčari iz Tvrđave Svetla, nju i ostale. Teškoća su bili ostali; Torvin Baršo tvrdio je kako je on mogao odavno da je izvede, samu, ali ona je odbijala da ih ostavi na milost i nemilost Belih plaštova. Čak i Talanvora.
„Pribeležiću tvoja osećanja", reče mu popustljivo. „Samo ne dozvoli im da te zaslepe. Imaš li neku zgodnu izreku, Lini? Nešto za mladog Talanvora i njegova osećanja?“ Svetlosti, zašto je toliko uživala da ga začikava? On je bio na ivici izdaje, ali ona je bila njegova kraljica, a ne... Nije mogla da smisli ostatak.
