„Pitati nemoj zašto si prizvana", nastavi Karlinja odmah posle Šerijam, dok je njen ledeni glas samo pojačavao zvaničnost. „Tvoje je da odgovaraš, a ne da ispituješ.“ Zbog nečega je skratila svoju tamnu kosu; Egveni su se u mislima rojile nevažne sitnice. U svakom slučaju, nije želela da razmišlja šta sve to treba da znači. Svečane izjave kotrljale su se gizdave i ritmične. Amis i Bair namestiše svoje šalove i namrštiše se, njihova razdraženost počela je da prerasta u zabrinutost.
„Oklevati nemoj u dolasku svome.“ Egvena je uvek smatrala da je Anaija ljubazna, ali žena bezizražajnog lica delovala je čvrsto koliko i Karlinja, a nimalo toplija u svojoj zvaničnosti. „Tvoje je da žurno poslušaš.“
Sve tri uglas progovoriše: „Treba se plašiti prizivanja Dvorane. Treba poslušati žurno i ponizno, bez pitanja. Prizvana si da klekneš pred Dvoranu Kule i prihvatiš njenu procenu.“
Egvena je pazila na svoje disanje, barem koliko je trebalo da ne počne da sopće. Koja je kazna za ono što je uradila? Nimalo lagana, podozrevala je, ne ako je sav ovaj svečani govor išao uz to. Sve su je probadale pogledima. Pokuša da nešto pročita sa tih lica. Šest je pokazivalo samo bezvremeno dostojanstvo, sa nagoveštajem napetosti u očima. Mlada Plava imala je hladnu mirnoću osobe koja je Aes Sedai godinama, ali nije mogla da sakrije majušni zadovoljan osmeh.
Izgledalo je kao da nešto očekuju. „Doči ću čim budem mogla", reče im. Možda joj je stomak bio u gležnjevima, ali još je mogla da im parira svojim glasom. Nema kukavičluka. Ona
Šerijam razmeni poglede sa ostalima. Haljina joj se pretvori od svetloplave svilene u tamnosivu, podeljenih sukanja. „Sigurne smo kako postoji način da se putovanje ubrza. Ako bi Mudre pomogle, Sijuan je sigurna da ti ne bi trebalo više od dana ili dva ako uđeš u Tel’aran’riod fizički..
„Ne“, odreza Bair, a Amis istovremeno reče: „Nećemo je učiti ništa takvo. To je bilo korišćeno za zlo, to je zlo, a ko god to koristi gubi deo sebe.“
„Ne možete biti sigurne u to“, strpljivo reče Beonin, „pošto izgleda kako nijedna od vas to nikad nije uradila. Ali ako znate za to onda možda imate predstavu o tome kako se to radi. Možda ćemo moći da dopunimo ono što vi ne znate.“
Strpljivost je bila pogrešan ton. Amis namesti šal i ispravi se više nego inače. Bair posadi pesnice na bokove, iskezivši zube. Za trenutak će se desiti jedna od onih erupcija koje su Mudre nagoveštavale. Naučiće Aes Sedai nekoliko lekcija o tome šta se može uraditi u Tel’aran’riodu, tako što će im pokazati koliko nemaju pojma. Aes Sedai posmatrale su ih vrlo mirno, pune samopouzdanja. Njihovi šalovi čvrsto su se držali, ali haljine su im treperile gotovo istom brzinom kojom je lupalo Egvenino srce. Samo je odeća mlade Plave imala neku naznaku izdržljivosti, promenivši se samo jednom tokom duge tišine.
Morala je da ih spreči. Morala je da ide u Salidar, a sigurno joj neće nimalo pomoći ako bude svedok poniženja Aes Sedai. „Znam kako. Mislim da znam. Spremna sam da pokušam.“ Ako ne upali, uvek može da jaše. „Ali još uvek moram da znam gde. U svakom slučaju, bolje nego li sad.“
Amis i Bair okrenuše se ka njoj. Čak ni Karlinja nije mogla da sustigne hladnoću tih pogleda, niti Morvrin. Egvenino srce potonu za njenim stomakom.
Šerijam smesta poče da daje uputstva – toliko milja na zapad od tog sela, toliko liga južno od tog – ali mlada Plava pročisti grlo i reče: „Ovo će možda više pomoći.“ Glas je bio poznat, ali Egvena nije mogla da ga poveže sa licem.
Možda je imala samo malo bolju kontrolu nad svojom odećom od ostalih – meka zelena svila postala je tamnoplava dok je govorila, a visok vezeni okovratnik postao je čipkani nabrani okovratnik u tairenskom stilu, čak joj se i kapica sa biserima pojavila na glavi – ali znala je ponešto o Tel’aran’riodu.
Odjednom je u vazduhu s jedne strane visila ogromna karta, sa svetlucavom crvenom tačkom najednom kraju, obeleženom krupnim slovima„Kairhijen“, a drugom, kraj koje je pisalo „Salidar", na suprotnoj strani. Karta poče da se širi i menja; odjednom planine više nisu bile samo linije, nego se uzdigoše, šume dobiše zelene smeđe prelive, reke svetlucahu kao plava voda na sunčevoj svetlosti. Rasla je dok ne postade zid koji sakri celu stranu Srca. Bilo je kao da gledaju svet odozgo.
Čak su i Mudre bile dovoljno zadivljene da zaborave na svoje neslaganje, barem dok se ženina tairenska haljina ne pretvori u žutu svilu sa srebrovezom oko izreza na grudima. Međutim, mlada žena nije se zanimala za njih. Zbog nečega je izazivački posmatrala ostale Aes Sedai.
„To je sjajno, Sijuan", reče Šerijam posle časka oklevanja.
