Egvena zatrepta. Sijuan? Mora da su imenjakinje. Ova mlađa Sijuan samozadovoljno šmrknu i oštro klimnu glavom, vrlo podsećajući na Sijuan Sanče, ali to je bilo nemoguće.
Usne joj upola zaustiše pitanje, a Karlinja je oštro preseče, ponovo žestoko zvanična i oštrija nego ranije. „Pitati nemoj zašto si prizvana. Tvoje je da odgovaraš, ne da zapitkuješ.“
„Oklevati nemoj u dolasku", reče Anaija. „Tvoje je da poslušaš žurno.“
Aes Sedai izmenjaše poglede i nestadoše tako brzo da je upola pomislila kako su se plašile da će ona ipak postaviti pitanje.
To je ostavi samu sa Amis i Bair, ali kad se okrenu ka njima, nesigurna da li da počne sa objašnjavanjem ili izvinjenjem ili da jednostavno moli za razumevanje, one isto nestadoše, ostavljajući je samu, okruženu stubovima od crvenog kamena, uz Kalandor koji je svetlucao pored nje. U đi’e’tohu nema izgovora.
Tužno izdahnuvši zakorači iz Tel’aran’rioda nazad u svoje usnulo telo.
Smesta se probudila; buđenje po želji bilo je deo obuke šetača kroz snove koliko i spavanje po želji, a obećala je da će krenuti što brže može. Usmeravajući, ona upali lampe, sve do jedne. Trebaće joj svetio. Napreže se da bude 11 i za dok je klečala pored kovčega koji su stajali uz stranu šatora i poče da vadi odeću koju nije obukla otkad je otišla u Pustaru. Deo njenog života upravo se završio, ali neće plakati nad gubitkom. Neće.
Čim je Egvena nestala, Rand istupi iza jednog stuba. Ponekad je dolazio ovamo, da pogleda Kalandor. Prva poseta bila je nakon što ga je Asmodean naučio da obrne svoje tkanje. Onda je promenio zamke postavljene oko sa’angreala, tako da je samo on mogao da ih vidi. Ako je verovati Proročanstvima, ko god ga izvadi taj će ga „pratiti". Nije bio siguran koliko više ičemu veruje, ali nije imalo smisla kockati se.
Lijus Terin gunđao mu je negde u potiljku – to je radio uvek kad bi Rand prišao Kalandoru – ali noćas Randa uopšte nije interesovao svetlucavi kristalni mač. Počeo je od mesta na kome je visila ogromna karta. Ne stvarno karta, zapravo, nego nešto više. Šta je ovo mesto? Da li ga je slučajnost dovela ovamo noćas umesto juče, ili sutra? Jedno od njegovih ta’verenskih potezanja Šare? Nije važno. Egvena je krotko prihvatila pozivanje, a to se nikada ne bi desilo da je poticalo od Kule ili Elaide. Taj Salidar je mesto na kome su se skrivale njene tajanstvene prijateljice. Mesto gde je Elejna. Isporučile su mu se.
Smejući se, on otvori prolaz ka odrazu palate u Kaemlinu.
Klečeći samo u košulji, Egvena se mrštila na haljinu za jahanje od tamnozelene svile koju je nosila kad je krenula u Pustaru, što joj se činilo tako davno. Toliko toga treba da se uradi. Neko vreme posvetila je pisanju kratke poruke i podizanju Kovinde iz čebadi, sa uputstvom da tu poruku ujutro ostavi u
Zastor na ulazu u šator pomeri se unazad i Amis uđe, a za njome Bair i Sorilea. Stajale su u nizu gledajući dole, na nju. Tri lica ukočena od neodobravanja. Bilo je teško ne priviti haljinu uz grudi; samo u košulji, osećala se vrlo neravnopravno. Bila bi neravnopravna i da je obučena u oklop. Stvar je u tome šta zna da greši. Bila je iznenađena što se nisu pojavile ranije.
Duboko uzdahnu. „Ako ste došle da me kaznite, nemam vremena da nosim vodu ili kopam rupe ili bilo šta od toga. Žao mi je, ali rekla sam da ću doći što pre mogu, a mislim da mi odbrojavaju minute.“
Amisine blede obrve iznenađeno se podigoše, a Sorilea i Bair izmenjaše začuđene poglede. „Kako bismo te kaznile?", upita Amis. „Prestala si da budeš učenica onog trenutka kad su te tvoje sestre pozvale. Moraš im se vratiti kao Aes Sedai.“
Egvena sakri trzaj ponovnim pregledanjem haljine za jahanje. Prosto je neverovatno da se samo malo izgužvala pošto je stajala urolana u kovčegu svih ovih meseci. Natera sebe da se ponovo suoči sa njima. „Znam da ste ljute na mene i da imate razlog...“
„Ljute?" upita Sorilea. „Nismo ljute. Mislila sam da si nas bolje upoznala.“ Istina je da nije zvučala ljutito, ali još uvek se na svim licima, i na njenom, ogledala napetost.
