Meta je tišina izluđivala. „Šta je ovo, Rande? Nadam se da nisi rešio da menjaš planove ovako kasno.“ Nije bilo odgovora, samo pogled kao da se Rand tek sada setio gde se nalazi. To je uznemiravalo Meta. Šta god Daerid i ostatak Družine mislili, on se veoma trudio da se drži podalje od bitaka. Ponekad, međutim, to što je ta’veren radilo je protiv njegove sreće; bar je on to tako video. Verovao je da Rand ima neke veze s tim; on je bio jači ta’veren, dovoljno jak da je Met ponekad gotovo osećao kako ga vuče. Kad Rand umeša prste, Met se ne bi iznenadio da se nađe usred bitke iako je zanoćio u nekom ambaru. „Još nekoliko dana i biću u Tiru. Skele će prevesti Družinu preko reke a nekoliko dana posle toga videće nas sa Vejramonom. Suviše je krvavo kasno da se mešamo.
„Hoću da dovedeš Elejnu u... u Kaemlin" prekide ga Rand. „Hoću da je bezbedno dovedeš u Kaemlin, šta god se dogodilo. Ne napuštaj je dok ne sedne na Lavlji presto.“ Avijenda pročisti grlo. „Da", reče Rand. Glas mu je zbog nečega postao hladan i tvrd kao i njegovo lice. A opet, da li mu je potreban ikakav razlog ako ludi? „Avijenda ide sa tobom. Mislim da je tako najbolje.“
„Ti misliš da je najbolje?", reče ona uvređeno. „Da se nisam probudila kad jesam, nikad ne bih saznala da si je pronašao. Ti mene ne šalješ nigde, Rande al’Tore. Ja moram da razgovaram sa Elejnom zbog mog... mojih sopstvenih razloga.“
„Drago mi je što si pronašao Elejnu", obazrivo reče Met. Da je on Rand, ostavio bi tu ženu gde god da je. Svetlosti, pa Avijenda bi bila bolja! Aijelke bar ne šetkaju uokolo sa nosevima u vazduhu, niti misle da treba da skačete samo zato što su one tako rekle. Naravno, neke od njihovih igara bile su malo grublje, a jesu imale običaj da pokušaju da vas ubiju s vremena na vreme. „Samo ne razumem šta ću ti ja. Skokni kroz jedan od tih tvojih prolaza, cmokni je, pokupi je i skoči nazad.“ Avijenda ga proburazi zgađenim pogledom; pomislio bi čovek da je predložio da Rand poljubi nju.
Rand odmota veliki pergament preko stola, koristeći lampe da pridrži krajeve. „Ona je ovde.“ Bila je to karta, parče reke Eldar i možda pedeset milja ili nešto više sa obe strane. Strelica je bila iscrtana plavim mastilom, pokazujući na šumu. Pored nje je štampanim slovima pisalo „Salidar". Rand kucnu prstom blizu istočne granice karte. I to je bilo pošumljeno; veći deo. „Tu postoji velika čistina. Možeš da vidiš da je najbliže selo otprilike dvadeset milja ka severu. Postaviću prolaz na čistinu za tebe i Družinu.“
Met uspe da mrštenje pretopi u kez. „Slušaj, ako treba to da uradim, zašto da ne idem samo ja? Napravi taj tvoj prolaz u Salidar, ja ću je baciti preko konja i...“ I šta onda? Hoće li Rand napraviti i prolaz iz Salidara za Kaemlin?
Bio je to dug put za jahanje, od Eldara do Kaemlina. Vrlo dug put, kad ti prave društvo samo uobražena plemkinja i Aijelka.
„Družina, Mete“, odreza Rand. „Ti i cela Družina!“ On dugo i isprekidano uzdahnu, a ton mu postade blaži. Lice mu nije izgubilo ukočenost, ipak, a oči su mu i dalje bile grozničave. Met je gotovo mogao da poveruje kako je bolestan, ili u bolovima. „Ima Aes Sedai u Salidaru, Mete. Ne znam koliko, stotine, čuo sam, ali ne bih se iznenadio da ih nije više od pedesetak. Kako se odnose prema Kuli, celoj i čistoj, sumnjam da ćeš ih sresti više. Nameravam da te spustim na dva do tri dana udaljenosti tako da primete da dolaziš. Nema svrhe da ih iznenadiš – mogle bi da pomisle da Beli plaštovi napadaju. One su pobunjenice protiv Elaide, a verovatno su dovoljno ustrašene da nećeš morati da uradiš ništa više osim da se malo muvaš u blizini, da pomisle kako si pretnja, a onda im kažeš da Elejna treba da se kruniše u Kaemlinu, kako bi ih naterao da je puste. Ako misliš da im se može verovati, ponudi im svoju zaštitu. I moju; one bi trebalo da su na mojoj strani, pa se može desiti da budu obradovane i samo mojom zaštitom, za sada. Onda otprati Elejnu – i onoliko Aes Sedai koliko god poželi da krene – pravo kroz Altaru i Murandiju, do Kaemlina. Istakni moje barjake, objavi šta radiš, pa ne mislim da će ti Altarci i Muranđani praviti mnogo nevolja, bar ne dok god se pomeraš. Ako usput sretneš ikoga Zmajuzakletog, pokupi i njih. Većina će se verovatno pretvoriti u razbojnike, ako im uskoro ne stavim ular – već sam čuo govorkanja – ali ti ćeš ih privući, mašući mojim stegovima.“ Njegov iznenadan osmeh otkri zube, ali ni za trenutak ne dotače te užarene oči. „Koliko je to muva jednim udarcem, Mete? Projaši kroz Altaru i Murandiju sa šest hiljada ljudi i privuci Zmajuzaklete da te prate i možda ćeš mi predati obe te zemlje.“
