Gospodar haosa полностью

Toliko je toga čuo od čega su mu trnuli zubi da Meta više nije bilo briga i da Rand ima deset bolnih zuba i čizme pune čičaka. Navesti Aes Sedai da pomisle kako se sprema da ih napadne? Sigurno ne. A trebalo bi da uplaši njih pedeset? On ponovo dotače lisičju glavu kroz košulju, ne primećujući šta radi; možda će upravo saznati koliko sreće stvarno ima. A što se tiče jahanja preko Altare i Murandije, to je već mogao sebi da predoči. Svaki plemić preko čijeg zemljišta budu prelazili naduće se kao pevac na bunjištu i pokušaće da ga kljucne čim mu okrene leđa. Ako se još umeša ono ta’verensko ludilo, možda naleti na nekog lorda ili gospu kako sakuplja vojsku tačno pred njime.

Pokušao je još jednom. „Rande, zar ne misliš da bi to moglo da privuče Samaelov pogled na sever? Ti želiš da on osmatra istok. Zbog toga sam i ja ovde, sećaš se? Da ga nagnam da gleda na ovu stranu.“

Rand naglašeno odmahnu glavom. „Videče samo počasnu stražu koja ispraća kraljicu Andora za Kaemlin, a i to u slučaju da to sazna pre nego što stignete do Kaemlina. Za koliko možeš da se spremiš?“

Met otvori usta, a onda odustade. Neće uspeti da natera čoveka. „Dva sata.“ Družina je mogla da se spremi i osedla i brže, ali nije želeo da žuri, a poslednje što mu je trebalo bilo je da Družina pomisli kako ih pokreće da . bi ih poveo u napad.

„Dobro. Treba mi sat za mene.“ Zbog čega, nije rekao. „Ostani blizu Elejne, Mete. Neka bude bezbedna. Mislim, sve ovo nema svrhe ako ne stigne na krunisanje u Kaemlin živa.“ Misli li to Rand da on ne zna kako se ljubakao sa Elejnom u svakom ćošku Kamena kad su poslednji put bili zajedno?

„Ponašaću se kao da mi je rođena sestra.“ Njegove sestre uvek su se trudile da mu zagorčaju život. Pa, očekivao je to isto od Elejne, samo na drugačiji način. Možda će Avijenda biti malo bolja. „Neću je ispuštati iz vida dok je ne nabijem u kraljevsku palatu.“ A ako se bude previše trudila da mi izigrava gazdaricu uobraženicu, ima da je prokleto dobro šutnem!

Rand klimnu glavom. „To me podseti – Bodvin je u Kaemlinu. Sa Verin i Alanom i još nekim devojkama iz Dveju Reka. Pošle su da uče za Aes Sedai. Nisam siguran gde će se to obaviti; ja ih sigurno neću pustiti u Kulu, kako sad stvari stoje. Možda će se Aes Sedai koje budeš doveo nazad pobrinuti za to.

Met zastenja. Njegova sestra Aes Sedai? Bod, koja je uvek trčala da se požali njihovoj majci svaki put kad bi uradio nešto zabavno?

„Još nešto", nastavi Rand. „Egvena će možda stići u Salidar pre tebe. Mislim da su nekako saznale da se predstavljala kao Aes Sedai. Uradi šta možeš da je izvučeš iz toga. Reci joj da ću je vratiti Mudrima čim budem mogao. Verovatno će biti voljnija da krene s tobom. Mada, možda i neće; znaš koliko je tvrdoglava, oduvek. Glavna je Elejna. Zapamti, ne napuštaj je sve dok se ne vrati u Kaemlin.“

„Obećavam", promrmlja Met. Kako, tako joj Svetlosti, Egvena može da bude negde na Eldaru? Siguran je da je bila u Kairhijenu kada je napustio Maeron. Osim ako nije otkrila Randov štos sa prolazima. U kom slučaju može da skokne nazad kad god poželi. Ili da skokne u Kaemlin, a usput da napravi prolaz za njega i Družinu. „Ne brini ni za Egvenu. Iščupaću je iz bilo koje nevolje u koju se uvalila, koliko god da izigrava tvrdoglavu mulu.“ Neće ovo biti prvi put da joj vadi kestenje iz vatre pre nego što izgori: A verovatno mu neće ni zahvaliti, kao i obično. Bod će postati Aes Sedai? Krvi mu i krvavog mu pepela!

„Dobro", reče Rand. „Dobro.“ Ali i dalje je pomno proučavao kartu. Otrgao je oči od nje i za trenutak Met pomisli kako namerava da kaže nešto Avijendi. Umesto toga, osorno se okrenuo od nje. „Sa Elejnom bi trebalo da bude Tom Merilin.“ Rand izvadi pismo iz džepa, presavijeno i zapečaćeno. „Postaraj se da ga dobije.“ Gurnuvši pismo Metu u ruke, užurbano napusti šator.

Avijenda zakorači za njim, upola digavši ruku, usana poluotvorenih, kao da hoće nešto da kaže. Isto tako iznenadno skupi usne, zagnjuri ruke u suknje i zažmuri. Znači otud vetar duva, je li? A ona hoće da razgovara sa Elejnom. Kako je Rand uspeo da se uvali u ovu kašu? Rand je oduvek znao kako treba sa ženama. Rand i Perin.

A opet, to nije njegova briga. Okrenu pismo koje je držao u rukama. Tomovo ime bilo je ispisano ženskim rukopisom; pečat nije poznavao, razgranato drvo sa krunom nad njim. Koja bi plemkinja pisala smežuranom starom čoveku kao što je Tom? Ni to ga se ne tiče. Ćušnuvši pismo na sto, on podiže svoju lulu i duvankesu. „Olvere" reče, puneći lulu duvanom, „reci Talmanesu, Nalesinu i Daeridu da dođu kod mene.“

Pored zastora na ulazu začu se cijuk, a onda: „Da, Mete", i zvuk stopala u trku.

Avijenda ga pogleda prekrstivši ruke sa odlučnim izrazom lica.