Gospodar haosa полностью

Predupredio ju je. „Dok putuješ sa Družinom, pod mojim si zapovedništvom. Ne želim nevolje, a očekujem da se potrudiš da ih ne bude.“ Pokuša li išta, isporučiće je Elejni vezanu za samar, pa makar mu trebala desetorica da je tu podigne.

„Ja znam kako da pratim, vođo bitke.“ Ona to proprati oštrim Smrčanjem. „Ali trebalo bi da znaš kako nisu sve žene mekušne mokrozemke. Ako pokušaš da popneš ženu na konja kad ona to ne želi, mogla bi da ti zarije nož u rebra.“

Metu skoro da ispade lula. Znao je da Aes Sedai ne mogu da čitaju misli – kad bi mogle, njegova koža odavno bi visila na zidu Bele kule – ali možda aijelske Mudre... Naravno da ne. To je samo jedan od onih štosova koji žene izvode. Mogao bi da otkrije kako ona to radi, samo ako se potrudi. Samo što nije mario da se trudi.

Pročistivši grlo, on gurnu lulu među zube, pa se nagnu da prouči kartu. Družina je verovatno mogla da pređe razdaljinu od čistine do Salidara i za dan, ako bi ih pritisnuo, čak i na tako pošumljenom zemljištu, ali on je nameravao da to uradi u dva, a možda i tri dana. Da Aes Sedai pruži dovoljno vremena za upozorenje; nije želeo da se uplaše više nego što već jesu. Uplašene Aes Sedai. To je gotovo protivrečnost. Čak i sa priveskom oko vrata nije čeznuo da sazna šta bi uplašene Aes Sedai mogle da učine.

On oseti Avijendin pogled na leđima, negde oko vrata, a potom ču rezak zvuk. Sedeći prekrštenih nogu ispred jednog krila šatora, prevlačila je nožem preko brusnog kamena i posmatrala ga.

Kada Nalesin uđe sa Daeridom i Talmanesom, on ih pozdravi sa: „Idemo da zagolicamo ispod brade neke Aes Sedai, da oslobodimo mulu i stavimo uobraženicu na Lavlji presto. O, da. Ovo je Avijenda. Ne gledajte je popreko jer će pokušati da vam prereže grkljane, a verovatno će greškom prerezati svoj.“ Žena se nasmeja kao da je izvalio najsmešniju šalu na svetu. Mada, nije prestajala da oštri nož.

Za trenutak Egvena nije shvatala zašto je bol prestao da se pojačava. Onda se odgurnu da ustane sa prostirke u svom šatoru i uspravi se, jecajući dok se tresla. Veoma je želela da izduva nos. Nije znala koliko već plače tako jako; samo je znala da je u vatri od vrha kukova do zadnjeg dela kolena. Stajati uspravno bila je muka koju je jedva savladala. Košulja – skromna zaštita – odbačena je pre nekog vremena. Suze su joj se slivale niz lice dok je stajala i ridala.

Sorilea, Amis i Bair ozbiljno su je odmeravale, a one nisu bile jedine, mada se većina ostalih zavalila uokolo na jastucima, ćaskajući i uživajući u čaju koji im je služila vitka gai’šainka. Hvala Svetlosti da je to bila žena. Sve su bile žene, Mudre i učenice, žene kojima je Egvena slagala da je Aes Sedai. Bila je zahvalna što se nije računalo što je neke samo pustila da tako misle; to ne bi mogla da preživi! Postojalo je ono što je rekla, izgovorena laž, ali i tuje bilo iznenađenja. Kosaina, vitka žutokosa Mijagoma sa Grebena Kičme, nestašno reče kako Egvena nema nikakav toh prema njoj, Sali da će ostati na čaju, a isto je uradila i Estejr. Erina je, međutim, delovala kao da želi da je pocepa nadvoje, a Suranda...

Pokušavajući da treptanjem otera izmaglicu od suza, Egvena pogleda Surandu. Sedela je sa tri Mudre, ćaskajući i povremeno gledajući u Egvenu. Sulidan nije pokazala trunku milosti. Nijedna nije imala laku ruku. Kaiš, koji je Egvena pronašla u jednom svom kovčegu, bio je tanak i gibak, ali dva puta širi od njene šake, a sve ove žene imale su jake ruke. Pet-šest udaraca od svake od njih, pa kad se to sabere...

Egvena se nikad u životu nije ovoliko stidela. Ne što je bila naga i crvenog lica, što plače kao beba. Ni zato što su sve one posmatrale kako dobija batine, kad je same nisu tukle. Stidela se jer je to tako teško podnela. Dete Aijela pokazalo bi više čvrstine. Dobro, dete nikada ne bi moralo da se suoči sa ovim, ali to je, u osnovi, bila čista istina.

„Je li gotovo?“ Da li je taj mukli drhtavi glas zbilja njen? Kako bi se samo ove žene smejale kada bi znale koliko pažljivo je sakupljala hrabrost.

„Samo ti znaš cenu svoje časti“, ravnim glasom odgovori Amis. Pustila je kaiš da joj visi pored noge, koristeći debelu kopču kao ručku. Žagor zamuče.

Egvena udahnu kroz jecaje, dugo i isprekidano. Samo treba da kaže da je gotovo i biće gotovo. Svaku ženu je mogla prekinuti već posle prvog udarca. Mogla je...

Mršteći se, klekla je i pružila se preko tepiha. Posegnula je pod Bairine suknje da se uhvati za njene koščate gležnjeve kroz meke čizme. Ovoga puta hoće se držati svoje hrabrosti. Ovog puta neće glasno vikati. Ovoga puta neće šutirati, niti se bacakati, niti... Kaiš još nije udarao. Egvena diže glavu, zatrepta da razbistri pogled i mrko ih osmotri. „Šta čekate?“ Glas joj je i dalje podrhtavao, ali u njemu se osećalo više besa. Uza sve ostalo – pustiti je i da čeka? „Ja moram da putujem noćas, ako ste to slučajno zaboravile. Nastavite.“

Amis baci kaiš pored Egvenine glave. „Ova žena nema nikakav toh prema meni.“