Gospodar haosa полностью

„Ova žena nema nikakav toh prema meni.“ To je bio tanki Bairin glas.

„Ova žena nema nikakav toh prema meni", snažno reče Sorilea. Osmehujući se, ona skloni Egveni vlažnu kosu s lica. „Znala sam da si Aijelka u srcu. Nemoj sada biti preponosna, devojko. Izmirila si svoj toh. Diži se pre nego što pomislimo kako se praviš važna.“

Onda su joj pomogle da ustane, grleći je i brišući joj suze, držeći joj maramicu da bi konačno obrisala nos. Druge žene su se sakupile uokolo, svaka objavljujući kako ova žena nema nikakav toh prema njoj, pre nego što bi dodala sopstvene zagrljaje i osmehe. Osmesi su bili najveće iznenađenje; Suranda joj se široko osmehivala, kao i uvek. Ali naravno. Toh nije postojao kad bi jednom bio namiren; ono što ga je stvorilo kao da se nije ni desilo. Deo Egvene koji nije bio uvijen u đi’e’toh pomisli da je možda pomoglo i ono što je rekla na kraju, a pre svega to što se ponovo prostrla. Možda se ona nije sa time suočila s aijelskom ravnodušnošću, ali na kraju krajeva, Sorilea je bila u pravu. One jeste Aijelka u srcu. Pomisli kako će deo njenog srca uvek ostati aijelski.

Mudre i učenice polako odoše. Izgleda da je trebalo da ostanu do zore ili duže, smejući se i ćaskajući sa Egvenom, ali to je bio samo običaj, ne đi’e’toh, a uz Sorileinu pomoć uspela je da ih ubedi kako jednostavno nema vremena. Na kraju su ostale samo ona, Sorilea i dva šetača kroz snove. Svi ti zagrljaji i osmesi gotovo da su joj osušili suze, ali usne su joj i dalje podrhtavale, koliko god se trudila da se široko nasmeši. Uistinu, želela je ponovo da plače, ali zbog drugih razloga. Delom zbog drugih razloga; jeste gorela.

„Sve čete mi toliko nedostajati.“

„Gluposti.“ Sorilea šmrknu da bi naglasila svoje reči. „Ako budeš imala sreče, reči če ti kako sada nikada nećeš biti Aes Sedai. Onda možeš da nam se vratiš. Bićeš moja učenica. Za tri ili četiri godine imaćeš sopstveno uporište. Znam i pravog muža za tebe. Najmlađi velisin moje velikćeri Amarin, Tarik. Biće poglavar klana, jednoga dana, mislim, tako da ćeš morati da potražiš sestroženu da mu bude gospodarica krova.“

„Hvala ti", nasmeja se Egvena. Izgleda da ima gde da se vrati ako je Dvorana u Salidaru otera.

„A Amis i ja ćemo te sresti u Tel’aran’riodu", reče Bair, „i reći ćemo ti šta znamo o događajima ovde i o Randu al’Toru. Od sada ideš sopstvenim putem u Svetu snova ali, ako želiš, mogu te i dalje podučavati.“

„Želim.“ Ako je Dvorana uopšte pusti i blizu Tel’aran’rioda. A opet, ne mogu je držati po strani; šta god da urade – to ne mogu. „Molim vas, pažljivo pratite Randa i Aes Sedai. Ne znam koju igru igra, ali sigurna sam da je opasnija nego što on misli.“

Amis nije ništa rekla o tome da će nastaviti da je podučava, naravno. Ona joj je dala reč tokom obuke i čak ni to što je izmirila toh nije moglo da je izbriše. Umesto toga, ona reče: „Znam da će Ruark žaliti što nije bio ovde večeras. Otišao je na sever da sam potraži Šaidoe. Ne boj se da će tvoj toh prema njemu ostati nenamiren. Pružiće ti priliku kada se sretnete sledeći put.“

Egvena ostade bez daha, pa sakri to izduvavši nos, činilo joj se bar deseti put. Potpuno je zaboravila na Ruarka. Naravno, ništa nije propisivalo da mora da namiri svoju obavezu prema njemu na isti način. Možda je njeno srce delom aijelsko, ali za trenutak um joj je grozničavo tražio drugi način. Ali, imaće dovoljno vremena da ga pronađe pre nego što ponovo vidi Ruarka. „Bila bih ti vrlo zahvalna", rekla je slabašno. A tu je bila i Melaina. I Avijenda. Svetlosti! Mislila je da je završila s tim. Noge su joj se tresle koliko god da je pokušavala da ih drži mirno. Mora postojati drugi način.

Bair zausti, ali Sorilea je preseče. „Moramo je pustiti da se obuče. Treba da započne putovanje.“ Bairin tanani vrat se ukoči, a Amisine usne klonuše. Očito, nijednoj se nije dopadalo ono što je Egvena nameravala da učini, ništa više nego ranije.

Možda su nameravale da ostanu i odgovore je od toga, ali Sorilea stade da mrmlja, samo naizgled tiho, o budalama koje su pokušale da spreče ženu da uradi ono što smatra ia mora uraditi. Mlađe dve ispraviše šalove – Bair je imala sedamdeset ili osamdeset, ali je sigurno mlađa od Sorilee – zagrliše Egvenu za srećan put i izađoše mrmljajući: „Neka bi uvek pronašla vode i hlada.“

Sorilea je sačekala samo trenutak duže. „Razmisli o Tariku. Trebalo je da ga pozovem u šator za znojenje, pa da ga vidiš. Dok ne budeš mogla, zapamti ovo. Uvek smo uplašeniji nego što želimo da budemo, ali uvek možemo i da budemo hrabriji nego što očekujemo. Drži se svoga srca, a Aes Sedai neće moći da naštete onome što si prava ti, tvome srcu. One nisu toliko iznad nas kao što smo verovale. Neka bi uvek pronašla vode i hlada, Egvena. I uvek pamti svoje srce.“