Gospodar haosa полностью

O, Svetlosti, sve sam ih ubio. Sve koje sam voleo. Ipak, biće dobro ako ubijem njega. Mogu da se iskupim ako ga konačno ubijem. Ne, ništa ne može da me iskupi, ali ipak moram da ga ubijem. Da ih sve pobijem. Moram. Moram.

Ne! Rand je vrištao u sopstvenoj glavi. Ti si mrtav, Lijuse Terine. Ja sam živ, spaljen da si, a ti si mrtav! Mrtav si!

Iznenada shvati da se naslanja na sto, klecavih nogu. I mrmlja: „Mrtav si. Ja sam živ, a ti si mrtav!“, ali nije posegnuo za saidarom. Niti je Lijus Terin. Podrhtavajući, on pogleda u Taima i zaprepasti se kada vide zabrinutost na njegovom licu. “

„Moraš se održati", meko reče Taim. „Ako možeš da zadržiš razum, moraš. Cena je prevelika ako ti padneš.“

„Neću pasti", reče Rand odgurnuvši se da se uspravi. Lijus Terin bio je tih. Izgledalo je da u njegovoj glavi nema nikoga, samo on sam. I osećaj Alane, naravno. „Jesu li te Crvene zarobile ikoga?“

„Ne da sam ja čuo o tome.“ Taim ga je posmatrao oprezno, kao da očekuje ponovni ispad. „Većina učenika sada dolazi kroz prolaze, a uz sve te ljude na putevima, nije lako pronaći čoveka koji hita ovamo, osim ako ne blebeće previše.“ On zastade. „Možemo ih se lako otarasiti, u svakom slučaju.“

„Ne.“ Je li Lijus Terin zaista otišao? Želeo je to, ali je znao da će ispasti budala ako u to poveruje. „Ako počnu da zarobljavaju muškarce, moraću nešto da učinim, ali kako sada stvari stoje, one ne predstavljaju pretnju tamo, u unutrašnjosti. A veruj mi, ni za koga, koga bi Elaida poslala, ne postoji verovatnoća da se pridruži Aes Sedai koje su već u gradu. Svaka od tih grupa verovatnije bi pre poželela dobrodošlicu tebi negoli jedne drugima.“

„A šta je sa onima koje nisu u unutrašnjosti? Njih jedanaest? Nekoliko nesrečnih slučajeva moglo bi to da smanji na mnogo bezbedniji broj. Ako ti ne želiš da uprljaš ruke, ja sam voljan da...“

„Ne! Koliko puta treba da ti ponavljam, ne! Osetim li muškarca da usmerava u Kaemlinu, doći ću po tebe, Taime. Kunem ti se da hoću. I nemoj ni pomišljati da možeš biti dovoljno udaljen od palate da te ne osetim i da ostaneš bezbedan. Ako se ijedna od tih Aes Sedai stropošta mrtva bez ikakvog razloga, znaću koga da krivim. Pamti to!“

„Postavljaš široke granice", suvo odvrati Taim. „Ako Samael ili Demandred odluče da te začikavaju sa nekoliko upokojenih Aes Sedai na tvom pragu, meni ćeš rasporiti vene?“

„Do sada to nisu činili, a tebi je bolje da se nadaš kako neće ni otpočeti. Pamti šta ti rekoh.“

„Čujem moga gospodara Zmaja i slušam, naravno.“ Čovek orlovskog nosa se malčice nakloni. „Ali i dalje tvrdim da je jedanaest opasan broj.“

Rand se i pored svega nasmeja. „Taime, ja nameravam da ih nateram da igraju kako ja sviram.“ Svetlosti, koliko je prošlo od kada je poslednji put svirao flautu? Gde mu je flauta? Začu se slabašno cerekanje Lijusa Terina.

Meranina unajmljena kočija lagano se probijala kroz prenatrpane ulice ka Ružinoj kruni. Tamnokosa žena hladnih očiju boje lešnika delovala je sasvim smireno; šake vitkih prstiju nepomično su ležale jedna preko druge na njenim bledosivim svilenim suknjama. U sebi nije bila tako spokojna. Pre trideset i osam godina slučajno se obrela u prilici da vodi pregovore između Arad Domana i Tarabona, a ti pregovori trebalo je da okončaju gloženja oko Almotske ravnice, pri čemu su Domanci i Tarabonci vrdali pri svakom zaokretu i tri puta gotovo otpočeli rat usred dogovaranja, a sve to ne skidajući sa lica neizmerno dobronamerne osmehe. Do časa kada su se potpisi konačno osušili, imala je osećaj da ju je neko kotrljao preko džombastih brda u bačvi punoj krhotina, a nakon svega toga, ispostavilo se da sam dogovor vredi manje nego vosak i trake za njegov pečat. Nadala se da će se ono što je po podne započela u kraljevskoj palati bolje završiti – mora – ali činilo joj se da je upravo ušla u novu bačvu.

Min je sedela zavaljena, zatvorenih očiju; mlada žena je izgleda dremala kad god joj se Aes Sedai ne obraćaju. Druge dve sestre u kočiji povremeno bi nakratko pogledale devojku. Seonid, hladna i uzdržana u svom zelenom brokatu. Masuri, vitka i veselih očiju u smeđem, izvezenom rascvetalim lozicama na porubu. Sve su se obukle zvanično, sa šalovima i u boji svojih Ađaha.