Gospodar haosa полностью

Seonid je oštro pogleda; svaka žena koja ima Zaštitnika oseća njegove rane. Ali znala je kroz šta Alana prolazi, pošto je izgubila Ovejna, a kad je progovorila, glas joj je bio gotovo nežan i samo malo oštar. „Šta, pa Teril i Farn podnosili su rane od kojih sam se zamalo onesvešćivala, čak i osećajući ih tako slabašno kao što ih osećamo, a nikada nisu usporili ni za korak. Ni za jedan jedini korak.“

„Čini mi se", tiho reče Masuri, „da skrećemo sa teme.“ Ona je uvek govorila tiho ali, za razliku od većine Smeđih, uvek ono što treba.

Merana klimnu glavom. „Da, razmatrala sam da zauzmem Moirainino mesto pored njega...“

Kucanje na vratima najavi ženu u beloj kecelji sa poslužavnikom za čaj. Srebrni čajnik i porcelanske šolje; Ružina kruna navikla je na plemstvo. Dok je poslužavnik spušten i poslužiteljka izašla Alana više nije delovala pospano. Tamne oči sijale su svakim plamenom koji je Merana ikada videla u njima. Zelene su bile posebno ljubomorne na svoje Zaštitnike, a al’Tor je sada pripadao njoj, kako god da ga je vezala. Pokornost je odlazila u bunar, kada bi došlo do toga. Stajala je, prava kao sečivo, samo čekajući Meranine sledeče reči pa da zamahne i saseče. Ipak, Merana je sačekala dok čaj od borovnice nije usut a sve ponovo sele na svoja mesta. Čak je rekla i Verin i Alani da sednu. Nerazumna žena zaslužuje da se malo prodrma, i pored Ovejna. Možda to uopšte i nije bilo gotovo kao silovanje.

„Razmatrala sam to", konačno je nastavila, „i odbacila. Možda bih to učinila da ti nisi uradila to što si uradila, Alana, ali on je sada tako sumnjičav u vezi sa Aes Sedai da bi mi se mogao nasmejati u lice kada bih mu to predložila.“

„Nadmen je kao svaki kralj", kratko reče Seonid.

„Sve je ono što su Ninaeva i Elejna rekle, a i više od toga“, dodade Masuri odmahujući glavom. „Tvrdi kako zna kada žena usmerava. Gotovo da sam prigrlila saidar kako bih mu pokazala da greši, ali naravno, šta god bih učinila da mu pokažem, moglo bi ga previše uzbuniti.“

„Svi ti Aijeli.“ Seonidin glas bio je stegnut; ona jeste Kairhijenjanka. „Muškarci i žene. Mislim da bi pokušali da nas probodu kopljima ako bismo prebrzo trepnule. Jedna, sunčanokosa žena koja je barem nosila suknje, uopšte nije ni pokušavala da sakrije svoju netrpeljivost.“

Povremeno, pomisli Merana, Seonid nije potpuno shvatala da sam al’Tor predstavlja opasnost.

Alana nesvesno poče da gricka donju usnu, kao devojčica. Dobro je što ima Verin koja pazi na nju; u tom stanju nije bila sposobna da ostaje sama. Verin je samo pijuckala svoj čaj i posmatrala; Verinine oči umele su da budu veoma zbunjujuće.

Merana uhvati sebe kako popušta. Suviše se dobro sećala kakvo je osetljivo klupko živaca bila posle Basana. „Srećom, izgleda da ta njegova sumnjičavost ima i dobru stranu. Primio je Elaidino poslanstvo, u Kairhijenu. Bio je prilično otvoren u vezi s tim. Sumnjičavost će ga naterati da ih drži na odstojanju, verujem.“

Seonid spusti svoju šolju na tacnu. „On namerava da nas nahuška jedne na druge.“

„I još bi mogao", suvo dodade Masuri, „osim što mi o njemu znamo mnogo više nego što bi Elaida ikako mogla da zna. Čini mi se da je ona poslala svoje poslušnice da se susretnu sa čobaninom, iako sa čobaninom u svilenom kaputu. Šta god da je bio, to više nije. Moiraina ga je dobro obučila, čini se.“

„Mi smo bile unapred pripremljene", reče Merana. „Mislim da nije verovatno da su i one.“

Alana ih je trepćući posmatrala. „Onda, nisam sve upropastila?“ Sve tri klimnuše glavama, a ona duboko uzdahnu, pa potom izravna svoje suknje mršteći se kao da je upravo primetila nabore. „Možda ću ga ipak navesti da me prihvati.“ Nabor bi zaboravljen, a lice i glas postajali su joj mirniji i samouvereniji sa svakom rečju. „Što se tiče pomilovanja, možda ćemo privremeno morati da obustavimo sve planove, ali to ne znači da ne treba da ih stvorimo. Takva vrsta opasnosti ne sme se zanemariti.“

Za trenutak, Merana je zažalila zbog sopstvene popustljivosti. Ta žena je to uradila čoveku, a brinulo ju je samo je li im to umanjilo izglede za uspeh. Oklevajući, međutim, ona priznade da će, ako to načini al’Tora podnošljivim, ona sama zatvoriti nos i obuzdati jezik. „Najpre moramo priterati al’Tora uz nogu, da se tako izrazim. Obustava će trajati dok god bude neophodna, Alana.“ Alana skupi usta, ali trenutak kasnije klimnu glavom u znak prećutne saglasnosti. Ili bar popuštanja.

„A kako ćemo ga priterati uz nogu?“, upita Verin. „Sa njime se mora pažljivo postupati. To je vuk na povocu od jedne niti.“