Proveo je veći deo popodneva tražeći Toma i Džuilina, jedan ili drugi sigurno bi mogao da mu kaže šta se događa, a sem toga, trebalo je da se izvini Tomu za opaske o pismu. Nažalost, kao da niko nije imao pojma gde su njih dvojica. Mnogo pre nego što je pala noč zaključio je da ih drže podalje od njega. Egvena je očito nameravala da ga stavi na tihu vatru, ali nameravao je da joj pokaže kako nije počeo ni da se puši. Da bi to naglasio, otišao je na ples.
Izgledalo je da svečanosti povodom imenovanja nove Amirlin treba da potraju mesec dana i, mada su svi u Salidaru, činilo se, svojski radili preko dana, čim bi se smrklo, na svakom raskršću plamsale su vatre, pojavili bi se gudači i duvači, pa čak i poneko cimbalo. Muzika i smeh ispunili bi vazduh, a proslave su tekle do odlaska na počinak. Video je Aes Sedai kako na ulicama igraju sa prevoznicima i štalskim momcima koji su još bili u svojoj gruboj odeći, a Zaštitnike kako igraju sa služavkama i kuvaricama koje su odložile kecelje. Međutim, nije bilo Egvene; krvavi Amirlin Tron neće skakutati ulicama. Nije bilo ni Elejne ni Ninaeve, a ni Toma niti Džuilina. Tom ne bi propustio igranku pa da su mu obe noge polomljene, osim ako ga negde namerno drže podalje od nje. Met sede da uživa, kako bi svi videli da ne brine ni za šta na svetu. Nije sve ispalo kao što se nadao.
Najpre je malo plesao sa najlepšom ženom koju je ikada u životu video, vitkom ali prsatom breskvicom koja je želela da zna sve o Metu Kautonu. Vrlo laskavo, pogotovo što je ona njega pozvala na ples. Ali, posle nekog vremena, primetio je da Halima ima naviku da se na određen način protrlja o njega – nagne kako bi nešto videla, ali tako da on ne može da izbegne a da joj ne zaviri u haljinu. Možda bi on u tome i uživao da ga svaki put posle toga nije odmerila oštrim pogledom i nagradila podrugljivim osmehom. Nije bila ni naročito dobra plesačica – neprestano je pokušavala da vodi, na primer – te se on konačno povuče.
To nije trebalo da znači ništa, ali pre no što je prešao deset koraka lisičja glava na njegovim grudima postade ledeno hladna. On se okrenu, besno tražeći pogledom bilo šta. Video je samo Halimu kako zuri u njega na svetlosti vatre, samo trenutak pre no što je uhvatila ruku visokog Zaštitnika i odvrtela se nazad u igru, ali on je bio siguran da je na tom prelepom licu video zaprepašćenje.
Gudači su zavijali melodiju koju je prepoznao. To jest, prepoznalo ju je jedno od njegovih starih sećanja; nije se mnogo promenila, ako se zna da je prošlo više od hiljadu godina. Reči mora da su se potpuno promenile, jer stare reči, koje su mu odzvanjale u glavi, ovde nikako ne bi bile poželjne.
„Aes Sedai?“, prezrivo reče punačka mlada žena kojoj je uputio pitanje. Bila je lepuškasta, a pod drugim okolnostima možda bi i pokušao da joj izmami pokoji poljubac i maženje. „Halima je samo pisarka Delane Sedai. Uvek začikava muškarce, takva je ona. Poput deteta sa novom igračkom; izaziva da vidi može li. Već bi više od deset puta bila u kipućoj vodi do guše da je Delana ne štiti.“
Možda je pogrešio. Možda je bila zaprepašćena samo zato što je otišao od nje. Nije bilo mnogo muškaraca koji bi tek tako otišli od žene takvog izgleda, koliko god ih začikavala i kako god igrala. Mora da je to. Ali to je ostavljalo pitanje ko i zašto? Gledao je uokolo, u plesače, u ljude koji su čekali na ivici senki da na njih dođe red. Zlatokosa koja lovi Rog i koja mu je delovala poznato prođe vrteći se sa momkom izuzetno kvrgavog lica, dok joj je pletenica gotovo stajala iza nje. Met je mogao da uoči Aes Sedai po njihovim licima – većinu bar – ali nije bilo načina da odredi koja je... šta god da je bilo to što je pokušala.
