Manje prijatno iznenađenje bilo je otkriće Olverovog sivca u dvorištu iza štale i Olvera lično uvijenog u ćebad i sklupčanog u ćošku.
„Treba ti neko ko će ti čuvati leđa", smrknuto je saopštio Metu. „Njoj se ne može verovati.“ Smatrao je kako nema potrebe da imenuje Avijendu.
Olvera nije vuklo da se igra sa decom u selu, tako da je Met morao da trpi piljenje i osmehe dok ga je dečak pratio po Salidaru, veoma se trudeći da podražava lelujavi hod Zaštitnika i gledajući istovremeno na devet strana ne bi li primetio Avijendu. A ona se i dalje nigde nije mogla videti, kao ni Elejna niti Ninaeva. A i „Amirlin" je i dalje bila zauzeta. Tom i Džuilin su isto tako bili „zauzeti". Vanin je uspeo da sazna ponešto, ali ništa što bi usrećilo Meta. Ako je Ninaeva zaista Izlečila Sijuan i Leanu ima da bude gora nego ikad; oduvek je imala visoko mišljenje o svojoj malenkosti, a pošto je izvela nemoguće, glava će joj postati veća od medendinje. A opet je to bilo najbezbolnije od svega. Zbog Logana i Crvenog ađaha, Met je zažmurio. To je zvučalo kao nešto što nijedna Aes Sedai ne bi oprostila. Ako im Garet Brin vodi vojsku, to onda nije nikakva rulja seljaka i čistača ulica s pet-šest Zaštitnika. Dodaju li se tome zalihe hrane koje je Vanin je primetio kako uvijaju ili guraju u bačvice za putovanje, pa sve je to mirisalo na nevolju. Najgora nevolja koju je mogao da zamisli, osim da sučelice njemu za stolom sedi neki Izgubljeni, a na vrata upravo ulazi tuce Troloka. Ništa od toga nije ih činilo manjim budalama; samo ih je činilo vrlo opasnim budalama. Tom i njegovo „pomozi im da to izvedu". Ako zabavljač ikada izađe iz skrovišta, možda bi mogao da mu ispriča neku priču u kojoj će mu reći i „kako".
Te večeri Mirela mu se ponovo obrati s pričom o Zaštitniku i malo skupi oči kada joj on reče da će njena ponuda biti peta koju je odbio od izlaska sunca. Nije bio siguran da mu je poverovala; otutnjala je u takvom napadu besa kakav nikada nije video kod Aes Sedai. Iako je to bila istina. Prva koja je predložila, još dok je pokušavao da doručkuje, bila je upravo ona Delana za koju je Halima radila, čvrsta žena svetle kose sa vodenastim plavim očima koja mu je gotovo zapretila da to uradi. Te se noći držao podalje od plesa i otišao je na spavanje dok su mu u ušima odjekivale muzika i smeh; ovoga puta su mu zvučali kiselo.
Bila je sredina popodneva njegovog drugog dana u Salidaru kada ga je lepuškasta, pegava devojka u beloj haljini pronašla da mu prenese naređenje, veoma se trudeći da pokaže hladno dostojanstvo, što je gotovo i uspela. „Pojavićeš se pred Amirlin Tron, smesta.“ Tačka i nijedna reč više. Met joj pokaza rukom da ga povede, to mu se učinilo ispravnim, a izgleda da se i njoj dopalo.
Sve su bile tamo, u toj sobi u Maloj kuli, Egvena i Ninaeva, Elejna i Avijenda, mada je morao dva puta da pogleda dok je prepoznao Aijelku u plavoj haljini od fine vune sa čipkanom kragnom i orukavljem. Bar ni Avijenda ni Elejna nisu pokušavale jedna drugu da udave, ali obe su stajale kamenog lica. Baš kao i Egvena i Ninaeva. Ni traga bilo kakvih osećanja ni kod jedne, samo zure u njega. Uspeo je da zadrži jezik za zubima dok mu je Egvena izlagala njegove mogućnosti, kako ih je ona videla, sedeči iza stola sa tom prugastom ešarpom prebačenom preko ramena.
„Ako misliš da ne možeš da učiniš ništa od toga“, završi ona, „ne zaboravi kako mogu da naložim da te privežu za konja i pošalju tvojoj Družini Ruke. U Salidaru nema mesta za lenčuge i prevarante. Ja to neću dopustiti. Za tebe, Mete, izbor je ili Ebou Dar sa Elejnom i Ninaevom, ili se gubi da nađeš nekog drugog koga možeš da zablesneš stegovima i barjacima.“
Što nije ostavljalo nikakav izbor, naravno. Kada im je to rekao, nijedna nije promenila izraz lica. Ako se išta dogodilo, Ninaeva se još više ukočila. A Egvena samo reče: „Drago mi je da je to dogovoreno, Mete. Sada, imam hiljadu stvari koje moram da završim. Pokušaću da te vidim pre nego što odeš.“ Otpušten kao štalski momak; Amirlin je zauzeta. Bar je mogla da mu dobaci bakrenjak.
Zbog toga se Met, svoga trećeg salidarskog jutra, našao na samoj ivici sela, na krčevini pre šume. „One će možda ostati ovde dok se ne vratim”, reče on Talmanesu osvrćući se ka kućama. One će uskoro doći, a on nije želeo da Egvena sazna išta od ovoga. Ako bi mogla, ona bi to pokušala da probode kocem. „U svakom slučaju, tako se nadam. Ako se maknu, prati ih, kuda god da krenu, ali ne prilazi preblizu da ih ne bi uplašio. A ako se pojavi mlada žena po imenu Egvena, ne postavljaj nikakva pitanja, samo je dočepaj i jaši ka Kaemlinu, pa makar morao da prosečeš rupu kroz Gareta Brina.“ Naravno, one možda nameravaju i da krenu za Kaemlin; postoji mogućnost i za to. Mada, pribojavao se da one smeraju put u Tar Valon; ka Tar Valonu i glavosečinoj sekiri. „A Nerima povedi sa sobom.“
