Ali, Tom samo slegnu ramenima. Met nije znao šta da misli o njemu bez njegovog ogrtača zabavljača. „Dobre vesti? Još uvek to nisam otkrio. Vrlo često nisi siguran da li ti je žena prijateljica, neprijatelj ili ljubavnica dok nije prekasno. Ponekad, ona bude sve troje.“ Met je očekivao smeh, ali Tom se namršti i uzdahnu. „Žene, izgleda, uvek vole da sebe čine tajanstvenim. Mete, daću ti primer, sećaš li se Aludre?“
Met je morao da razmisli. „Iluminatorka koju smo izvukli da je ne prikolju u Aringilu?“
„Baš ta. Džuilin i ja smo je sreli tokom naših putovanja, a ona me nije poznala. Ne da me nije prepoznala; obraćaš se neznancu sa kojim putuješ, da bi se upoznao. Aludra nije želela da me prepozna, pa iako nisam znao zbog čega, nisam imao razloga da se namećem. Sreo sam je kao stranac i napustio je kao stranac. Sad, da li bi ti to nazvao prijateljem ili neprijateljem?“
„Možda ljubavnicom", odvrati Met suvo. On ne bi imao ništa protiv da ponovo sretne Aludru; ona mu je dala neke vatromete koji su se pokazali vrlo korisni. „Ako želiš da znaš o ženama, pitaj Perina, a ne mene. Ja nemam blagog pojma. Nekada sam mislio da i Rand nešto zna, ali za Perina sam siguran.“ Elejna je razgovarala sa dve sede Aes Sedai pod budnim okom Lovkinje. Jedna od starijih Aes Sedai pogleda Meta kao da nešto razmatra. Imale su isto ponašanje kao Elejna, hladne poput kraljice na krvavom prestolu. „Pa, uz malo sreće neću morati dugo da ih trpim“, mrmljao je sam za sebe. „Uz malo sreće, šta god da rade, neće dugo trajati, a mi možemo da se vratimo ovamo za jedno pet do deset dana.“ Uz malo sreće moći će da se vrati pre nego što Družina počne da izigrava senku ovih ludača. Pratiti trag ne jedne, nego dve vojske biće jednostavno kao krađa pite, naravno, ali on se nimalo nije radovao da u Elejninom društvu provede više dana nego što je neophodno.
„Deset dana?“, reče Tom. „Mete, čak i sa tim ’prolazom’ trebaće nam pet ili šest dana da stignemo do Ebou Dara. To je bolje nego dvadeset ili više, ali...“
Met prestade da ga sluša. Sve mrvice besa koje su mu se skupljale još od kada je ponovo spustio pogled na Egvenu istovremeno mu se zarojiše u glavi. Dočepavši šešir on žurno krenu ka mestu gde su stajale Elejna i ostale. To što su ga držale u mraku bilo je dovoljno loše – kako je mogao da ih drži podalje od nevolja kada mu ništa nisu govorile? – ali ovo je bilo potpuno besmisleno. Ninaeva vide kako dolazi pa zbog nečega pobeže iza svoje kobile.
„Biće zanimljivo putovati sa ta’verenom" reče seda Aes Sedai. Izbliza, nije uopšte mogao da joj odredi godine, a opet nekako je njeno lice odavalo utisak mnogih godina. Mora da je to bilo zbog kose. Mogla je onu drugu da koristi kao ogledalo, možda su stvarno sestre. „Ja sam Vandena Namel.“
Met uopšte nije bio raspoložen za priče o ta’verenima. On inače nikada nije bio raspoložen za to, a sada pogotovo. „Kakvu to glupost čujem o pet ili šest dana da se stigne do Ebou Dara?“ Stari Zaštitnik se uspravi, oštro gledajući, a Met ponovo prouči i njega; suvonjav, ali tvrd kao stari koren. To nije uticalo na njegov ton. „Možete da otvorite prolaz na vidiku Ebou Dara. Mi nismo nikakva krvava vojska da bismo nekoga uplašili, a što se tiče iskakanja iz vazduha, vi ste Aes Sedai. Ljudi i očekuju da iskačete iz vazduha i hodate kroz zidove.“
„Bojim se da se obraćaš pogrešnoj osobi među nama", reče Vandena. On pogleda u drugu sedokosu ženu koja odmahnu glavom dok je Vandena govorila: „Ni Adeleas, bojim se. Čini se da nismo dovoljno jake za neke od novih stvari.“
Met je oklevao, a onda natuče šešir i okrenu se Elejni.
Ona podiže bradu. „Čini se da znaš mnogo manje nego što umišljaš, gosparu Kautone", hladnokrvno mu reče. Nije se znojila, shvatio je, ništa više nego dve... druge dve... Aes Sedai. Lovkinja ga je posmatrala izazivački. Šta li je njoj ubacilo bumbara u uvo? „Postoje sela i imanja stotinama milja oko Ebou Dara", nastavi Elejna objašnjavajući budali očiglednu stvar. „Prolazi su prilično opasni. Nemam nameru da nekom siromašku ubijem kravu ili ovcu, a još manje siromaška lično.“
