Nije mrzeo samo njen ton. Bila je u pravu, a i to je mrzeo. Nije nameravao da joj to prizna, nikako. Dok je smišljao kako da se povuče, ugleda Egvenu kako dolazi iz sela sa dvadesetak i nešto Aes Sedai, od kojih je većina nosila šalove sa resama. Ili tačnije, ona je dolazila, a one su je pratile. Uzdignute glave, gledala je pravo pred sebe, dok joj je ona prugasta ešarpa visila oko vrata. Ostale su šetkale iza nje u gomilicama. Šerijam, noseći plavu ešarpu Čuvara, razgovarala je sa Mirelom i ženom opsenarskog lica koja je uspevala da deluje majčinski. Prepoznao je samo Delanu, druge nije – jedna je imala sivu kosu vezanu u punđu; koliko Aes Sedai treba da bude stara pa da joj kosa postane potpuno siva ili seda? – ali sve su one razgovarale međusobno, ne obraćajući pažnju na ženu koju su uzdigle u Amirlin. Egvena je isto tako mogla da bude sama. Znajući je, veoma se trudila da bude ono u šta su je uzdigle, a one su je puštale da hoda sama, dok je svi posmatraju.
Ma gonite se sve u Jamu usuda, ako mislite da ćete tako da postupate sa jednom Dvorečankom, pomisli on natmureno.
Požurivši da se sretne sa Egvenom, on smače šešir i pokloni se, spustivši se na jedno koleno najbolje što je umeo, a mogao je da zablesne kada je trebalo. „Dobro jutro, majko, Svetlost te obasjala", reče on dovoljno glasno da ga čuju i u selu. Klečeći, on posegnu za njenom desnom rukom i poljubi prsten Velike zmije. Brzo pokazivanje zuba i grimasa uperena na Talmanesa i ostale, a sakrivena Egvenom od onih iza nje, natera ih sve da brzo kleknu i poviču: „Svetlost te obasjala, majko" i tome slično. Čak i Toma i Džuilina.
Egvena je najpre delovala zapanjeno, mada je to brzo sakrila. Onda se osmehnu i meko progovori: „Hvala ti, Mete.“
Za trenutak je zurio u nju, a onda pročisti grlo i ustade, otresajući kolena. Šerijam i sve ostale iza Egvene piljile su u njega. „Nisam te očekivao ovde, napolju", reče joj niskim glasom„, a opet, čini se da ima toliko toga što nisam očekivao. Da li Amirlin uvek prati ljude kada kreću na put? Da mi ne bi slučajno konačno rekla o čemu se radi, bi li?“
Najpre je pomislio da možda i bi, a onda joj se usne stisnuše za trenutak i ona neznatno odmahnu glavom. „Uvek ću pratiti prijatelje, Mete. Razgovarala bih sa tobom pre ovoga da nisam bila toliko zauzeta. Mete, pokušaj da se kloniš nevolja u Ebou Daru.“
Ozlojeđeno je piljio u nju. On kleči i ljubi prstenje, a ona
Još jedan naklon, i povuče se nekoliko koraka pre no što je požurio ka mestu gde su Talmanes i ostali i dalje klečali. „Mislite li da ostanete tako dok ne pustite korenje?", zarežao je. „Na konje.“ Poslušali su njegovo naređenje, pa svi osim Talmanesa uzjahaše.
Egvena razmeni nekoliko reči sa Elejnom i Ninaevom, dok su Vandena i Adeleas prišle da porazgovaraju sa Šerijam, a onda je bilo vreme, odjednom, posle sveg odugovlačenja. Met je upola očekivao neku vrstu obreda, pošto je Egvena bila tu sa ešarpom Amirlin, ali ona i ostale koje nisu išle samo se povukoše malo dalje. Elejna istupi, a pred njom se iznenada pojavi svetlosni procep, koji se vrteo i širio u rupu, kroz koju se videlo nešto što je ličilo na nizak brežuljak prekriven smeđom travom, dok se ne zaustavi. Baš kao kad je Rand to činio. Gotovo.
„Sjaši“, naredi Met. Elejna je izgledala sasvim zadovoljna sobom – nikada ne bi posumnjao kakva je to žena, s tim oduševljenim osmehom, pa još traži od Ninaeve i Avijende da podele njeno oduševljenje – ali oduševljena ili ne, prolaz nije bio velik kao onaj koji je Rand pravio za Družinu, bar ga je mogla napraviti dovoljno visokim da se kroz njega projaše.
S druge strane, niska valovita brda obrasla smeđom travom prostirala su se dokle god je Met mogao da vidi, čak i kad se ponovo popeo na Kockicu, iako je tama na jugu nagoveštavala šumu. Prašnjava brda.
„Ne bismo smeli da prebrzo gonimo konje po ovome", reče Vandena. Njen konj je bio crni škopac ravnih bokova i laganog koraka. Njih dve krenuše ka jugu, mahnuvši da ih svi prate. Stari Zaštitnik projahao je u korak za njima.
Ninaeva i Elejna razmeniše razdražene poglede, a potom poteraše svoje ždrebice da stignu starije žene; kopita su dizala prašinu dok se nisu izravnale s njima. Lovkinja žute kose pratila ih je kao što je Zaštitnik pratio druge dve.
Uzdahnuvši, Met olabavi crnu maramu oko vrata i podiže je preko nosa i usta. Koliko god da je uživao da vidi starije Aes Sedai kako uče one dve kako se sedi uspravno, on je zaista želeo samo jahanje bez događaja, kratak boravak u Ebou Daru i kratak skok nazad u Salidar pre no što Egvena napravi išta glupo ili nepopravljivo. Žene su mu uvek zadavale nevolje; to nikako nije mogao da razjasni.
