Dugačka kolona zemljoradnika na konjima, po četiri u redu, činila je njen najveći deo, a izgleda da je pozadi bilo i kola. Seljaci, sasvim sigurno, u tim grubim kaputima, ali svaki je nosio najduži luk koji je Vilnar ikada video na nečijim leđima, pun tobolac na jednom boku i dug nož ili kratak mač na drugom. Povorku je predvodio beli steg sa crvenom vučjom glavom, i gomilica raznolikih ljudi čudna koliko i kolona. Bilo je tu troje Aijela, pešaka naravno, dve Device i čovek čiji su jarkozeleni prugasti kaput i otrovnožute pantalone vrištali da je on Krpar, ali je o boku nosio mač. On je vodio konja velikog kao našunski tovarni konj, sa sedlom namenjenim divu. Vođa im je, izgleda, bio momak širokih ramena i kudrave kose sa kratkom bradom, i s gadnom sekirom na boku, a pored njega je jahala Saldejka u tamnoj uskoj podeljenoj suknji koja ga je gledala najzaljubljenijim...
Vilnar se uspravi u sedlu. Prepoznao je tu ženu. Pomisli na lorda Bašera, u Kraljevskoj palati, upravo tog trenutka. Povrh toga, pomisli na gospu Deiru, a srce mu potonu; i ona je u palati. Kada bi neka Aes Sedai mahnula rukom i pretvorila tu kolonu u Troloke, Vilnar bi bio van sebe od sreće. Možda je to cena sanjarenja. Da je razmišljao o svojoj dužnosti, izvidnica bi ovuda odavno prošla. Ipak, imao je svoja naređenja.
Pitajući se da li će mu gospa Deira otkinuti glavu, on postavi ljude na kapiju.
Perin pusti svog sivosmeđeg ždrepca da priđe na deset koraka od gradske kapije pre no što cimnu uzde. Korak je bio srećan da se zaustavi; nije voleo vrućinu. Konjanici koji su zagradili kapiju bili su Saldejci, sudeći po tim širokim nosevima i iskošenim očima; neki su imali sjajne crne brade, neki guste brkove, a neki su bili potpuno izbrijani. Svi osim jednog držali su šake na balčacima. Vazduh je strujao iz njihovog pravca, iako ne pravi povetarac; nije bilo mirisa straha. Perin pogleda u Failu, ali ona je bila nagnuta nad Lastavičin izvijen vrat, potpuno obuzeta petljanjem oko uzda crne ždrebice; slabašno je mirisala na biljni sapun i napetost. Čuli su novosti o Saldejcima u Kaemlinu pre dvesta i više milja, a navodno ih je predvodio Failin otac. To, izgleda, nije brinulo Failu, ali bila je potpuno sigurna da će i njena majka biti u Kaemlinu. Rekla je kako je ni to ne brine.
„Čak nam i ne trebaju strelci", tiho reče Aram, milujući balčak koji mu je virio iznad ramena. Njegove tamne oči sijale su od žudnje; a i mirisao je na žudnju. „Samo ih je deset. Ti i ja sami možemo da prosečemo kroz njih.“ Gaul je podigao veo, a gotovo sigurno su to uradile Bain i Čijad pored Faile.
„Bez lukova i bez sečenja“, reče Perin. „I bez kopalja, Gaule.“ Ništa nije rekao Bain i Čijad; one su ionako slušale samo Failu. A ona kao da neće uskoro biti spremna da podigne pogled i progovori. Gaul samo spusti veo sležući ramenima; Aram se namršti od razočaranja.
Perin zadrža blag izraz lica dok se okretao ka Saldejcima. Zlatnožute oči mogle su da uznemire ljude. „Zovem se Perin Ajbara. Mislim da Rand al’Tor želi da me vidi.“
Čovek s bradom koji nije doticao svoj mač lagano se nakloni u sedlu. „Ja sam Vilnar Barada, gospodaru Ajbara, potporučnik zaklet na mač Davramu Bašeru.“ To je izgovorio vrlo glasno, a kad se malo bolje razmisli, ni on nije gledao u Failu. Ona uzdahnu na pomen svoga oca i poče da se mrgodi na Barada, sve više kako je on nastavljao da je izbegava. „Naređenja lorda Bašera", nastavi čovek, pa nakon kraćeg premišljanja dodade: „Kao i gospodara Zmaja, glase da nijedan plemić ne može ući u Kaemlin sa više od dvadeset naoružanih ljudi ili pedeset slugu.“
Aram se uzvrpolji na svom konju. On je bio osetljiviji na Perinovu tobožnju uzvišenost čak i više od Faile, što je štošta govorilo, ali hvala Svetlosti, on neće potegnuti mač sve dok mu Perin to ne kaže.
Perin progovori preko ramena: „Danile, povedi sve nazad do one čistine koju smo prošli pre tri milje i napravi logor. Ako neki seljanin dođe da se žali, dajte mu nešto zlata i primirite ga. Recite mu da ću platiti za bilo kakvu štetu. Arame, ti pođi sa njima.“
Danil Lijuin, gromada od čoveka sa gustim brkovima koji su mu gotovo skrivali usta, podiže pesnicu do čela iako mu je Perin nebrojeno puta rekao da je jednostavno „dobro" sasvim dovoljno, pa smesta poče svima da naređuje okret. Aram se ukočio, naravno – on nikako nije voleo da bude udaljen od Perina – ali ništa ne reče. Ponekad se Perinu činilo da je dobio vučjeg hrta u liku Torbara. Nije dobro za muškarca da bude takav, ali on nije znao šta da preduzme u vezi s tim.
