Očekivao je da Faila kaže štošta o tome što ih je sve poslao nazad – očekivao je da će potegnuti priču o tome šta proizilazi iz njegovog takozvanog položaja i da ustrajava na onih dvadeset ljudi koje je Barada pomenuo, a uz to i što više može na onih pedeset – ali ona se upravo naginjala iz sedla da šapatom porazgovara sa Bair i Čijad. Veoma se trudio da ne sluša, ali mogao je da čuje delove reči. Nešto o muškarcima, i zvučala je razveseljeno; žene su uvek bile ili besne ili razveseljene kada su pričale o muškarcima. Sva ova pratnja, od stega do čizama, bila je zbog Faile, mada još uvek nije uspeo da dokuči kako je to izvela. Bilo je i
„Je li ovo dovoljno?", upitao je Baradu. „Možeš nas I stale da otpratiš do Randa ako ne želiš da se sami šetkamo okolo.“
„Mislim...“ Baradine tamne oči brzo pogledaše Failu pa odvratiše pogled. „Mislim da bi to bilo najbolje.“
Dok se Faila uspravljala, Bain i Čijad dokasaše do reda konjanika i prođoše kroz njih kao i da ne postoje. Saldejci nisu čak ni delovali iznenađeno, a opet, oni mora da su navikli na Aijele; sva govorkanja su tvrdila da je Kaemlin već prepun Aijela.
„Moram da nađem moju braću po koplju", odjednom reče Gaul. „Neka bi uvek pronašao vode i hlada, Perine Ajbara.“ I on nestade za ženama. Faila sakri veseo osmeh iza ruke u sivoj rukavici.
Perin odmahnu glavom. Gaul je želeo da se Čijad uda za njega, ali, po aijelskim običajima, ona je morala da pita njega, i mada je, prema Failinim rečima, ona bila voljna da mu postane ljubavnica, nije želela da se odrekne koplja i uda se. On je delovao uvređeno kao što bi u tim okolnostima bila neka devojka iz Dveju Reka. Činilo se da je i Bain tu nekako upetljana. Perin nije shvatao kako. Faila je tvrdila kako nema pojma, malo prebrzo, a Gaul se sav usukao kada ga je pitao. Čudni ljudi.
Saldejci su im krčili put kroz gomilu, ali Perin nije mnogo obraćao pažnju ni na gomilu ni na grad. On je jednom već bio u Kaemlinu, koliko-toliko, a više uopšte nije voleo gradove. Vukovi su se retko približavali gradovima; nije osetio nijednog već dva dana. Samo je postrance odmeravao svoju ženu, i trudio se da ona to ne primeti. Mogao je isto tako i da bulji u nju. Ona je uvek jahala uspravljena, ali sada je bila ukočena u sedlu i mrštila se na Baradina leđa. On se pogrbio kao da oseća njen pogled. Kobac nije mogao da zuri tako predano kao Faila.
Perin je pretpostavljao da razmišlja o onome o čemu i on, mada ne na isti način. O njenom ocu. Možda će morati ponešto da mu objasni – ona je, na kraju krajeva, ipak pobegla da postane Lovac na Rog – ali Perin će morati da se suoči sa lordom od Bašera, Tajra i Sidone i objasni mu kako se kovač oženio njegovom ćerkom i naslednicom. Perin se tome nije ni najmanje radovao. On sebe nije smatrao posebno hrabrim – kada čovek radi ono što mora, to nije hrabrost – ali nikada stvarno nije pomislio da bi mogao da bude kukavica. Sve do sada. Od pomisli na Failinog oca sušila su mu se usta. Možda bi trebalo da ode i nadgleda podizanje logora. Pismo lordu Bašeru moglo bi sve da objasni. Pisanje pažljivo sročenog pisma zahtevalo bi dva do tri dana. Možda i više. Nije baš bio vičan rečima.
Pogled na grimizni barjak koji se lenjo vijorio iznad Kraljevske palate ga prenu. Glasine su ga pominjale. Perin je znao da to nije Zmajev barjak, šta god glasine govorile – neki su tvrdili da on znači kako Aes Sedai služe Randu; drugi da on služi njima – a on se pitao zašto Rand ne ističe Zmajev barjak. Rand. Još je mogao da oseti kako ga Rand privlači, jači ta’veren vuče slabijeg. To mu nije kazivalo gde se Rand nalazi; nije to bila ta vrsta privlačenja. Napustio je Dve Reke očekujući da jaše do Tira ili samo Svetlost zna kuda, a samo ga je reka govorkanja i glasina koja je plovila preko Andora ka zapadu dovela ovamo. Reka vrlo uznemiravajućih govorkanja i glasina. Ne, ono što je osećao više je bila potreba da bude blizu Randa, ili možda Randova potreba za njim, kao svrab između lopatica koji ne može da počeše. Sada je bio blizu toga da ga počeše, a on je gotovo poželeo da nije tako. Sanjao je san, jedan od onih kojima bi se Faila smejala, sklona pustolovinama kakva je bila. Sanjao je da živi s njom u maloj kući, negde u unutrašnjosti, daleko od gradova i kavgi. Uvek je bilo neke kavge oko Randa. Ali bio je potreban Randu, a on će uraditi ono što mora.
